Српски сион

С гр . 194,

ОРПСКИ сион

В р. 8.

нуте одлуке митрополитско-црквеног савета у споразуму са г. министром богочасти и јавне наставе одбијам, јер спорна питања, која могу настаги око издаваља црквених столова, не снадају међу оне предмете, који су у смислу постојећих закона и наредаба упућени у делокруг нрава највишег надзора, него су строго унутрашња црквена ствар, која спада у автономни делокруг месног црквеног одбора уз надзор епархијске конзисторије, те тако ова унутрашња црквена ствар, коју су надлежее црквене власти већ правомоћно решиле, у помањкању законског основа и нарочито на уток треће у овој ствари не заинтересоване страпке не може бити предметом ревизије. 0 овом се има утецатељ сходнпм начином известити. Будимпешта, 6. Фебруара 1905. год. За министра-председника Тарковић с. р. државни тајник.

НЕЗВАНИЧНО.

Софроније Јовановић владика славонијски-пакрачки од 1743.-1757. Д. Р. Какве је борбе имао иатријарх Арсеније Јовановић Шакабента са славонијскимпакрачким владиком НићиФором СтеФановићем због ексарха му СоФропија Јовановића, ком је хтео за живота да уступи своју епархију, и како је СоФроније дошао до поменуте епископије; описао је чаш прајатељ г. нрота Милутин Јакшић у својој књизи: „0 Арсенију I V. ЈоваповнЛуШакабенти". Ми ћемо овде да наведемо за њега грамату царице Марије Терезије и патријархово писмо о његовом избору. Ми Марија Терезија римска императрица Знано творим, и в сиље пастојашчих памјатствованију превручаем всјем, имже надлежит: јако же почтењеј шаго њекогда и љубезњејшаго Г. родитеља нашего, свјашченое цесарское и кралевско величество, блаженија памјати, ко Илирическому народу всегда особливују милост носил: тако и Ми по взјатии управлении кормила того всјех кралевств и провинциах, насљедственоју, правдоју на Нас припадших, милостиво закључихом тојже народ за заслуги, коториј своеју вјерностију и крјепостију о Аугустном домје Нашем, како сад недавно, тако и прешедших времен себе добил. равним скло-

ности образом содержавати, и тују всјакоју датоју приличествујушчи показати, свјетлостное уже того недавно в сем дахом доказателство, јегда ногвердчшасе клеру и народу Сербскому привилегии, от блажених нредцесоров Нашпх им дарованија, между нрочими почтенову и благоговеному восточнија церкве греческаго закона Патриарху, Архиеиископу и Митроиолиту, вјерному Нам љубезному Арсенију Јоановићу власт такожде милостивно даровахом, котороју висјашчија от своеја митрополии греческаго закона епископи из правила старого и обичаја народа избрати и именовати может, кои потом по избрании таковаго Нам благопријатно видитсја биги, во мјестах и предјељех, гдјв обичај и уреждепие јест, санами епископскими свободно и законо служатсја. Понеже убо Нам помјанути Патриарх, Архиепископ и Митрополит покорно предложил, дјејствителнаго до ниње епискона пакрачкаго НикиФора СтеФановића, от многих љет бољезнију страждушчаго, дља сего, и что престарјел, тако сан свој законо исполниги, силен њест, енископство свое пра вилно изручил, мјесто же того вјернаго Нашего такожде почтенога СоФронија Јоановића архимапдрита и суфраганеа (или епископскаго помоћника) из предречених узрок, тому уже от прежде нарежденому во епископа пакрачкаго с подлежашчими обичајно бившу избрату, вкупјеже до-