Српски сион

Б р. 8.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 195.

стојно просил, да тое избрание, не точију височајшеју Нашеју властију цесаро Кралевскоју потвердим, но и оним которије надлежит, тјашко наложим, да недавно избраному* СоФронију Јоановићу во администрирању своего с&на, всјакоју помошчију готови сут, и исполњат, да от всјех греческаго закона људеј за епископа пакрачкаго с подлежашчими имјеетсја, и тому от своего предјела или епархии жители законо и постојано во оних покорно будут, что духовнија јего јурисдикции касаетсја. Ми сим јего понизњејшим прошением воздвижени, того же нам презентиратаго СоФронија Јоановића за изјашчное јего во обучении духовних свој сан, и назнаменовано во администрирању реченаго суфра ганата (или сопоможенија епископскаго) показанија ревности, жизни и благонравија совершености, особливи таможе дјествителства начин, коим во оних странах себе пријатнаго сотворил, и прочим таковим началством достојнима душедарователстви, такожде за особливое свое времена мјатежа, прешедших љет при Савје бившаго, в Наших службах показаное благоговенство, во епискона пакрачкаго нарежденаго, милостивјејше потверждуем, кромје сего соизвољаем, и хошчем, да како по обичају присјагу вјерности славно Нам отдаот, на правление сана своего еиископскаго допуститсја, и до куду и он от својеј енархии сербским* народом во вјерности, и должноју к нашему аустријскому дому покорностију пребудет, терпитсја и от вејех епархии своеја жител гречески закон восточнија церкве исповједајушче, за епископа с повиностију признат. Свидјетелство сих писанијах рукоју Нашеју подписаних, и печатију Нашеју цесаро кралевскоју дашасја в градје Нашем Виење 17. Аугуста 1746., царствија Нашего тагожде шестаго. М. П. Марија Терезија с. р. Фердинанд Граф от Коловрата с. р. * Баш недавно! Софроније је посвећен 8а епископа још 22. Маја 1743. Уред. * Не види д' се из овог, да се и 1746. наш народ у Славонвји званично називао сраским, а не влашким народом! Уред.

На собственују ц. к. величества заповјест Јоанес ХристоФор Јениш с. р. 18. Августа исте 1746. управила је царица Марија Терезија на вировитичку и пожешку жупанију следећи допис: Марија Терезија и пр. Честни, почтени и пр. Понеже Ми во мјесто епископа греческаго закона восточнија церкве, пакрачкаго, чрез изручение первјејшаго епископа НикиФора СтеФановића, законо празднујушчаго, чрез вјернаго нашего Нам љубезнаго, почтенаго и благоговенаго т>гоже закона и церкве народа Илирическаго или се рбскаго натриарха, Архиепископа и Мигрополита Арсенија Јоановића, Нам презентирајушчаго СоФронија Јоановића, прежде реченаго епископа пакрачкаго ексзарха, паче же архимандрита бившаго, из милостивија вјерности јего к Нам, и аугустном дому Нашем имјејушчија реФлексии, во номјанут^го греческаго закона восточнија церкве епископа пакрачкаго, милостивно отредити, и милостивјејше потвердити, удостоили се јесми ; сего ради сие истое за знание и управление ваше сим објављуем, во прочем Вам милостију Нашеју цесаро - кралевекоју милостивно склони пребиваем. Дано во градје Нашем Виење во Аустрии 18. дне мјесјаца Аугуста, љета Господња 1746. Копија сија оригиналу сообразна да јест, свидјетелствују. В Виење 25. Ауг. 1746. М. П. Вернард Конеш от Дворец, свјашчено ц. к. вел. канцеларие кр. дворске унгарске експедитор и концепист. * ❖ * Фелдмаршал лајтнанту маркезу Гваданију, упутила је 27. Апр. 1746. царица Марија Терезија следећи допис: Марија Терезија и пр. Јест Нам восточнија церкве греческаго закона Натриарх и тамошњи Архиепископ и Митрополит Арсениј Јоановић понизно представил, јаковим образом донињешњи пакрачки епископ тогоже закона НикиФор СтеФановић, ради високија старости и немошчи имјејушчија тај епископат правилно изручил, напротив же јего до ниње бивши