Српски сион

СРПСКИ сион

Б р. 8

,3астава" је у томр тако обневидила и заборавила се, да је, љута на „Браник", што јој је пребацио да „грицка србијански диспозициони флнд", у петковачи — намењеној за читаоце по сувачама н рогљевима — од 18. Марта бр. 66. у стању била избацити и ову пирамидалну неистину : „/897. Полит се састао са двојицом угледних Румуна, (једним румунским адвокатом и једним њиховим богаташем, кога зову румунски Геца* те је примио 20.000 фор, на рачун тога, да буде против понретања парнице због манастира Ходоша". А да би неистина још иирамвдалнија била, избацио је „мудри" уредник још и ово: „Како се прича у Печкп п Араду, он (Полпт) мора омсјзти ту парницу , пли ако је изгубе Румуни, он мора вратпти 20.000 форинти". И чим је Полит престављен у таквој слици, наравно да „нетковача" и ано није изреком навела, ал' је наговестила, како „не ће проћи дуго времена а у овој ствари мзаћи ће још друге занимљиве ствари на видик, јер је још један господин нримио повећу своту." Кога је господина уредник ту нодразумевао; то је бар јасно! Е живи били па дочекали и то откровење. Паметни и мислеони људи, прочитавши горње причањеуредниково, морадоше помислити п рећи: та што човече мало не промисли, кад си већ хтео да се осветиш Политу, шта ћеш нанисати. Та има л' човека у српству, који зна за одношај „Заставин" — данашње — са Политом, да би она од 1897. на све до Марта 1905. ћутала, дајеПолит примпо 20.000 фор. од Румјна, и каква би она два Румуна морала бити луда и глупа, да верују и држе, да би Полит могао спречити парницу због Ходоша, — да је такав њихов Геца не верујемо да би задобио то пме, као што и наш није постао, што је био као тобожњи румунски — а они у Печки и Араду, да не знају, да данас Полит нема никаквог уплива код саборског одбора, те да може спречити парницу због Ходоша, и то сада када иста тако добро стоји по Србе, и то тако, да поданици ходошки видећп. како ће се свршити парница, летимице изјављују да су и они Срби — и ако не енају ни речице српски —• и да су и њихови стари то били, те хоће и они да буду. То причање „петковачино" долазп нам тако исто, као кад би неки у Пешти ил' на граници Београда рекли: пошто се овде све зна шта се догађа у Бео* Ово је име стављено с тога, што читаоци „петковаче" внају за Гецу, ком није ништа избацити 20 000 ф. Уред.

граду, нпје чудо што се дознало и то, да „Застава" прима годишње редевно — а у ванредним приликама и више — из српског диспозиционог фонда, намењеног за достојно заступање српства 10,000 круна, због чега мора да брани сваки иостунак Пашићеве владе, и да јој је ту еубвенцију израдио председник главног радика^ског одбора, и да је обпчно он квартално диже, због чега и одлази у Београд, као што ју је и пре кратког времена прпмио, и да је Пашићева влада дала допуст једном професору своме, да испомаже „Застави". Или кад бн „неки" у Пештн рекли: Гига Гершић није постао с тога генералним конзулом овде, што није хтео да пристане на то, да код мађарске владе поради на томе, да се Његова Светост баци у пензију, као што радикали желеше и стављаше влади Пашићевој за услов да је цотпомажу. Тако је исто за осуду и пецкање „Браниково" због тобожњег мађарског потписа потпредседника саборског на адресу мајског сабора, што не стоји. За то, оканимо се једном онога „рекла, казала", него памет у главу, па нр^мислимо шта ћемо радити, да повратимо — нко и сада о повраћању може бити говора, после нашег нерада и наивности — сриској јерархији Ходош, а пре свега нека се једном изнесе Политов извештај и предлог што га је поднео о Ходошу. Ово захтева п пнтерес српски и поштење. Срамно је и недостојно је у јавностп нападати Полита због Ходоша, а овамо не износити његов извештај и предлог; хоћемо да га сазнамо, па ако је заслужио осуду, први ћемо га осудпти, а ако похвалу, први ћемо му се покдонпти. На среду данле с њим! Васељенска Патријаршија. „Цариградски гласвик" доноси у своме 15. броју ову белешку: „После шестомесечног црекпда црквених послова услед крпзе у Патријаршији, с пристанком опозиционих митрополита — чланова Синода — да иду у своје Епархије, послови су ушли у свој нормални ток. Пред полазак у своје Евархије, мптрополити из опозиције предали су Патријарху делове синодског печата, који су се код њих налазили и тиме су одпочети редовни радови. Синод је обавпо избор имброског митрополита, а после Томине недеље, обавиће и избор скопљанског митрополита". Дај Боже, да се за исто место пзабере Србин, који ће достојан бити последник умрлога мптрополита Севастијана. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.