Српски сион

С тр . 220.

СРПСКИ СИОН

Б р. 8.

Припоелано.* Отворено писмо свпма оним мојим пријатељима, који су ми писмено честитали моју репозицију. Знам да све вас интересује, поштовани и драги моји пријатељи, који сте ми писмено изразили своју радост приликом моје репозидије на парохију завршетак афере у коју сам запао по тужби незнатног броја мојих заведених парохијана од 14. октобра 1899., па ме ево да вас, уз захвалност своју овим путем о том обавестим. 1904. г. обновили су Живан Ст^јић и др. (свн онп који су ме п г. 1899 тужнли еем оних који су отпшли Богу на истину, а место којих су нотписали спновн пли браћа) против мене нову тужбу код Преч. архид. конзиеторије, тражећи у њој премештај мој са ове парохије. Уз своје очитовање на ту нову тужбу Преч. архид. конзисторији, поднео сам п пријаву ради казненога прогона код сл. кр. котар. суда у Ст. Пазуви ради покушаја супрот оигурности мога пошгења У мојој оптужицп стоја — између осталог и ово: „Прптужили су се проти мени Његовој Свегости Г. Георгију Бранковићу патријарху српском и архијеп. Карловачком, као мојој претпостављеној власти, те у својој притужби, иримљеној код Преч. архид. конзисторије дне 21. фебр (5. III.) 1904. под бр. 156—367. ех 1904. (између осталог) узтврдили: „ Ми долеиотаисани смо тврдо уверени да је исти наш иарох Дамјчн ЛрерадовиЛ и иочинип оно дело, за које смо га ми оитужили. и Што се овога пасуса тиче, биће очито пријављено њпм^, исказујући „своје тврдо уверење", да ово уверење наметну мојој највишој претпостављеној области, те тиме окрњи нред овом области моје поштење, јер су уверења да сам починио оно дело, за које ме аре иет годипн оитужише . .. Овом ставком своје прптужбе лажно су ме окривили прпјављени „непоштених ћудоредних чина", који су у стању мене не само ионизити и омразити, веЛ морално сасвим уништити у очима моје иретиостављене власти, мојих иарохијана и у опИе целог јавног мњења. У делу њихову леже критерије нокушаја супрот сигурноети иоштења означеног у §§. 488. и 489. к. з. те пх радн тога цријављујем" и т. д. Услед те прнјаве одржана је јавна судска расправа, која је текла и окончана овако: II. 379. — 1904. Заппсник о усменој расправи сасгављен код кр. котарског суда у Ст. Пазувп дне 18|Х1. 1904. проти Жпвану Стајићу и др. иалазећим се на елободи, ради прекршаја §§. 488. и 489. к. з. Присутни: Кр. приелушнпк Иван Им, перовођа Павле Вестек и т. д. II. Окривљеници н т. д. (изаостављено). * За ствари нод овом рубрихом не одговара уредништво.

Чита се пријава п оверовљен препис притужбе на Његову Светост патријарха Карловачкога прим. дне 5. марта 1904. бр. К. 156 — 36?'. ех 1904. Окривљени опоменути по §. 190. К. з. исказују да је истина да су горенаведену притижбу власторучно потписали, односно поткрижали, и дају сви приступивши следеће Очитовање: Истина је да смо ми правили на Његову Светост српског православног Патријарха у Карловцпх прпјаву, односно молбу, из које су нам ирочитане у иријави инкриминиране ставке , коју је пријаву, на наш захтев, саставила особа, која ову пријаву није потппсала, иа иошто наводи ове иритужбе. односно молбе, не одговарају истини, а најмање смо ми иотиисани њоме хтели ириватног тужитеља оцрнити и омразити иред неговим иретиостављеним властима, те иошто нам нарочито не беше накана ни Пречасној Конзисторији, а ни Његовој Светости наметнути уверење о каковом неиоштеном делу ириватног тужитеља, јер ми сами о том нисмо уверени, то овим очитујемо да нам је жао што смо ириватног тужитеља, а нашег свегитеника иреч. Дамјана ПрерадовиРм горњом иритужбом, односно молбом, увредили у његовом иогитењу, аа стога га : прех овим славним судом, ми доле иотаисани : а ја Живан Стајић и Светозар Бељин у име наших недошавшпх синова Николе Стајића, те Стевана и Марка Бељина молимо да нам ове нанешене увреде оирости. Живан Стајић вр., Светозар Бељин вр., + Ни ћифор Лепшановић, + Ђока Поповић, + Стеван Бачванин, + Милош Галечпћ по Вештек. Након тога очитује тужитељ, свестан своје иас тирске дужности , да услед ове молбе окривљенима оирашта увреду и одустаје од пријаве и захтева на казнени прогон. Услед тога буде проглашена одрешујућа осуда, коју обе странке примају на знање. Закључено и потписано. Им. Вештек. Тако је ето бпло на суду. А ево како код Иреч. архид. Конзисторује: К. 52|48. ех 1905. Окружни протопрезвптер Јован Јеремић и јереј Радослав Марковић парох у Инђији овоконзисторијални изаоланици у предмету истраге протпв пароха голубиначког .јереја Дамјана Прерадсвића подносе на бр. К. 527 - 988. ех 1904. свој извештај гласом којег је установљено . . . (Ненужно изостављено.) Затим су сви притужени изјавили (бр. 6.) да одустају од своје тужбе, односно молбе, а да осстају при своме искаву и очитовању, који су наводно учинили дана 181X1. 1904. пред кр. котар. судом у Сг. Пазуви, где су иризнали да нису уверени о истинитости тужбених навода; а на налог ове Конзпсторије да тужени јереј нма одмах протпв тужитеља подигнуту парницу пред грађанским судом натраг повући, изјавио је туженп, да је