Српски сион

С тр . 198.

СРПСКИ сион

Б р. 8.

ибо јегда во времја Григорија ХШ. учењејши мужие и перваго рјада (сједалишча) математиди примјетиша, јако равноноштаое прољетнсе јеже во времја сабора никејскаго 21. Жарта случилосја, в љето 1582, в 11. Март падает, за јеже таковим заблуждением изсјешчи, с величајшим провидјением употреблено јест исправление, учрежденое от Папи Григориа да 5. Окт. наречетеја 15. Окт., кое иснравление хотја Ј. 8саИ&ег и М1сћ. МевШпдз оклеветавати не престајали, сљедујушчих ничто менше времен искусњејши математици нуждно бити доказали и Англију јакоже и владјение (царство) к пријатију Н. Календарја побуднли. 4. Придает абие тојже АЕаископ, јако ветхиј Календар должен взиратисја, аки особени Привилегиум нации своеја. Здје сие аз иримјечају, что Привилегиум от Леополда I. тогда дан бист Нации, когда јешче она под зашчзшчение законов цријата не бје, но јегда таја Нациа љ. 1791. Арт. 27. во Хунгарии сојужена и под зашчишчение закона при.јата бист, посмотрити надлежит окончение Артикула под коим сеј Нации право согражданства и притјажание имјении от Аугустјешаго Императора, Леополда П. дозволено јест, сие јест он себи удержал право дјел привилегиалних, сљедователње овому привилегиум силоју реченија клаусули отјати можно, тјем болше, что из сицеваго взајмнаго умаленија между Гимокатоликами и Несоединеними (неунитами) согласие утвержденију и јединовидному праздничних днеј и точншему чествованију надјејатисја можно; кшму избјешчисја возмогут толикаја онаја несогласија, јаже једини и тојжде от восточних и западних здје и тамо обитаемом град ниње дља разности календарја тољ смушчајут, да једин другому на нрепјатствие и часто ушчерб бивает, и вза,јмними примјери сами себе от исполненија должности праздников свјатитисја имушчих от врашчајут. 5. Да торжествование националнаго Конгреса (Синода) опредјелено будет, јелико мене касаетсја, излишњее бити мњу, извјестно бо јест, јако такови конгреси от Епископов, на коју сиј хошчут страну обрјашчајутсја, сљедователно, како ниње АЕпископ карловачки прочиже Епископи о новје календарје мисљат, тајаже и конгреса чувствованија будут, сие јест: пријатију Н. Календарја со всјем и всјако нротивитсја будет.

6. Противности оњеј предходит тојжде Архиепископ во своем представлении с тјем, что чин церковни с ветхим Календарем твердјејшим сојузом соединен бити приводит, прочее, ашче сице и твердјејшее со ветхим Календарем соединением имјеет, вопрошају здје аз, једа нарушаем бити имат чин церковни ашче неунити своју Пасху, Сошествие Св. Духа, Гождество Христово, и прочија Праздники по новому Календарју торжествовати будут? Опоминајусја аз, и мнози со мноју, и убо не соединени, јакоже здјешни, тако и удалени, јако восточни своју Пасху, Вознесение- Господне, Сошествие Св. Духа купно со западними торжествоваша, ниње чин свој церковни нарушен бити, жаљелисја сут, дља того, что во једином градје једин бист начин нраздников, и ни једкно бист разногласие. 7. Далше пост С. С. Петра и Павла, иже и тако кратшиј или долгшиј јест, и заго по начину Сошествија Св. Духа премјењаетеја, изостати того ради никогда н% би имјел, но јакоже ниње, тако и пријату уже новому Ка лендару примјењалбисја, и ниње кратшиј, нињеже продолженшиј би бил, ибо и тако пост осмих седмиц пред горенаведеним Праздником держатисја обикши приватное њекоих благочестие ввело, и того ради на извјесно ашче и кратше времја, умалитисја может. 8. Тјагота из типических книг приведена менша јест, нежели да би намјеренију царскому и желаемому началних Праздников, јединству претпоставитисја заслужила. Воистину из кииг типических всја возмогутсја, за нови Календар легко усгроитисја, токмо да отложитсја ожесточение, множество Праздник да умалитсја, и вјерни руководством свјашченическим да обикнут Бога духом и истиноју прослављати. 9. Что Архиепископ исправление 1'ригориево презирает јако непотребное, и глаголет уча јако возврашчение десјатих дниј за. 1506. љет не бје толко, јако во очесја народњаја падати, емјеја воистину достојно јест, бје бо должност провидјашчаго Папи, примјеченим заблужденијам благовремено предусрјести, ниже толиких замјешателств ожидати, какова во времена Јулиа Кесара била, иже љето исправити хотја, учредити имјел, да би љето исправленија из 445 днеј состојалосја, от куду јавствует, јако год исправленија за 80 днеј, дља пренебрежених заблуждении умножигисја имје.