Српски сион

бр. 8.

СРПСКИ смон

С тр . 199.

10. Что западнаја церков во извјесгнаја љета Пасху со Јудејми торжествовати видитсја, то ју нарушенага нанопа никејскаго повииу не дјелает; довљеет, что никогдаже в луње XIV. Насху торжествует, но всегда в Недјељу, сљедујушчеј XIV. луње, и јако мњенију отец Никејских не противитсја но точно томуже сљедует. 11. Никејски убо отци счисление Пасхи Александријскому Патриарху вовјерили, јегоже должносг бје торжество Пасхи везвјестити столицје Апостолстеј, но сие Никејских отец учреждение за оних времен, когда Греческо царство во величајшем цветје бје и енископи во Астрономим искустњејши во Алекандрии постављаеми бити мораху, своего оенованија нелишашесја, но царству разорену јединожди, о каждје чрез Турки таковим људем дозволењеј, иже о Астроновии ничтоже вједајут, прежде помјанутое разположение соборное престати имјело, ибо, иже камилавкоеју Александријскоју познани, не абие и Математики вјежеством славни сут. 12. Да уже о терговцјех и продавцев оних глагољу, ихже от турских стран и остров или во присганишча ц. кр. или Виену приходјашчих и торжества Пасхи ио ветхому стилу асуе ожидајушчих Архиепископ сажаљенија достојних бити чувствует, и пасхалнаго сообшченија лишаемих предсказует, сиј воистину п рјетки сут и прибитком болше временим, нежели Праздником торжествуемим внемљушче, легко себе законом Провинции, в њуже приходјат, сообразовати будут, и јединоју в надеждје своеј прелшчени, нромјење чина церковнаго по малу обикнут; јеже до епископов страних несоединених относитсја, сиј примјеченој иромјење календарја видјети будут, јако Православие во ученијх не состоит. 13. Јегда о предметје божествење дјелаегеја, разсуждении человјеческих бојатисја не подобает; онн воистину, иже несоединених насљедствених держав вјерних новаго календарја употребљати увидјат, никакоже мислити будут, јако они себе трегиеј њекоеј сектје отдали, но к Братии, от коеја зло прелшчени отлучашасја, посље многих временех возвратидиеја, јешче что више и с:.ми јеже јединство получнги сиорими стеоеними одушевљатисја будут. 14. Ниже кого да задерживает оное, что находјатсја книги, в коих западни аки јудеј-

ствујушчи проводјатсја; сие бо досеље никто от Математиков доказал, ниже когда докажет; јестлиже Архиепископ Карловачки всја онаја, јаже тиснением издана находјатсја за оракули иочитати хошчет, искусит воистину, јако и пх закон подобно Римокатолическому поруганијами (злословијами) обилњејше обремењаетсја; прочее, ашче коего от наших таковаго обрјел, иже сие Римокатоликов јудејствование признал, мислити должен, јако и у Римокатоликов находјатсја њеци, иже тољ мало во науках Математических искусни сут, кољ мало в сем родје наук уважајутсја днешни енис^оии Александријски, имже Турек катедру цјеноју величајшеју продает, ниже в них вјежество, но таболец злата полни сматрјает. 15. 0 постјех завјетних, јакови суг С. С. Петра и Павла и Успенија Богородици Марии, сие во кратцје глагољу: јако иногда св. Григориј велики Папа римски Јоану Константинополскому Патриарху года .589. писал, јако он сирјеч желает, да ба пости, и воздержанија хранилисја, но јако паче жела^т, да би заповједи десја/гословија набљудалисја; что бо пол* зует пост, что чрезвичајное воздержание, ашче трапеза от неправд не воздержаетсја; ониј убо пост цјелаго времене јест, и всјем сил свјашченических напрјажением вјерним да вселитсја, от сего (иоста) никое разрешение разрјешает; а јеже иних пост касаетсја, то свјашченическое благоразсуждение опредјељает по начину времене и потребности. 16. Далше Архиепископ карловачки имјејет мја здје противника, что форма дает битие вешчи, но отрицају, и паки отрицају, јако Календар ветхиј јест форма или образец Православија,, и ветхиј бо и новиј Календар к ученију относитсја, јеже всегда бје аремјенително, а форма, јаже дает битие вешчи, премјенителна њест, ашче сушчество непремјенитсја. 17. Папи убо Римсти соединенија (унитскија) Греки во Италии а частију во иних областех живушчија при употреблении ветхаго Календарја оставили сут; но ашче би от књазеј кто или республики какова желала бити, да их поданици, Греци несоединени (неунити) и во Италии или на островјех мора средиземнаго находјашчисја, новиј Календар воспријмут, воистину перви били би Папи римстиј, иже би сицевое воспријатие тимже препоручили били.