Српски сион

С тр 200.

сриски сиоа

Бр. 8.

18. Онаја разсмотренија, јаже Архиепископ Карловачки о иовседневних тјесностех своих во своем јуношеском вјецје лишаемих свјашчеников; о начиње, јегоже Григорију Папје ирежде воведенија новаго календарја при дјелании держатисја, подобало би, и о тјаготмх из иријатија новаго Календарја на земљеделци и купци пријти имушчих, во своем предста влении обилно приводит, своих убо основании не лишајутсја, между тјем совјетовалби Архиепископу, да би обучил младих своих свјашчеников к несенију законаго јарма, иже древњејши и праведњејши јест, о Григории же Папје да мислит, јако Паиу сего своим дјелом принудили Отци Никејстиј, иже објавлену сушчу декрету о торжествовании Пасхи, хотјели Јудеем служити паче, нежели закон ветхаго завјета о торжествовании Пасхалном дани совјетом Константина Императора премјенити; о земљеделцјех напосљедок и купцјех надјејатисја может тојже Архиепископ, јако сиј ревностију прибитка во краткое времја новиј Календар по потребје своеј кромје тјагог устројат. 19. 20. В конец оное Архиепископа Карловачкаго при концје вопрошениа, удивленију сојужено: чшо нам с Русами? или из сердца Архиепископа исходит, или не, ашче сице воистину обидјети праведно может Росијскују Нацију, от коеја несоединени в провинциах Аустријских живушчи всја своја типографическија книги досеље обичествоваху добивати; ашче ли њест слово от сердца, то лест јест, јуже Краљу добрејшему творити ниже Архиеиископу ниже Епископом достоит. 21. Ашче при всјех сих разсмотрениих, јаже из ревности јеже согласие между нами и несоединеними (неунитами) сотворити приведох, довољње Архиепископ Карловачки в смотрении воведенија Новаго Календарја јешче мислити не дерзает, сие мое покорњејшее мњение јест, да в таковое состојание положитсја, в коем Государју своему повиноватисја смјеет. Ладислај Кезеги, Епископ Чанадски. (Овај је спис превео с латинског Евгеније Јовановић, потоњи владика горњо-карловачки и то још док није био обучен, што се види из једне примедбе — неласкаве — за састављача горњег сииса).

Кад се сравне разлози Стратимировићеви, са разлозима Кезегијевим; види се да „господствујући" нису могли друкчије да чине, него да уваже разлоге Сгратимировићеве. Хрватеко-ееверинско владичанетво. Прилог историји карловачке митрополије. Д. Р. (Продужење.) Кад смо видели, шта је цатријарашки протосивђео Јосиф Стојановић рекао за бившег админисгратора ироту Николу Поповића, а подједео шта је прота писао владици Ненадовићу, навешћемо овде још једно — раније писано — писмо протино — писато по свој прилици владици будимском Василију Димитријевићу, из ког се такође види, да не ће бити све истина, што је Стојановић рекао за Поповића. Исто гласи : „Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. мње отец и патрон милостивјејши! Велми за удивление ми Јесг како В. П. кое за удивление предали сут, и пи откуду помошчи и надежди именшу, токмо от вишњаго зашчитника нашего, наши не ради птицу уФатити, но ради транчирати, откуду метеж и молва помежду народом дјеетсја, неслога, и ревности благочестија пресјецаетсја, јакоже на сие стране от клера и народа глаголетсја, а наипаче здјешно ново добита епархија која 95 љет наприазними насилована била и 1715. (Управо 1713.) појавление пришла ходатајством наше худости, како покојнаго родитеља моего свјашченика, тако от потла тешкими труди и с трошки моими, и узами и нешчадно биенпем палицами и изгнанием, домом разорением и огнеју преданием, немилостивам везанием по градови с оружием возведением, по Вјени царскими и убиственим прешчением, обетом јесам бил, слава на сие укреплши му мја, ничтоже мене не отлучи ревности моеја благочестиа, дондеже не получих желаемое; но судби Божие кто да постигнет. Но сада не вјем, како и что творити будем. Г. Блажењејши (патријарх Арсеније 1У.) наредили к нами Г. нишкаго, а парод здјешни чудни и весма неразумни, и воистину не вели мени