Српски сион

СРПСКИ сион

Б р. 9

трпи; али тии нпкако се није намеравало клирицима или обичним богословима неко право дати, право, да и они могу тражити па и получити парохсјална благодјејанија. А што ће се они само као свештевици и душеаопечитељи (администратори) а не као нрави пароси сма> трати, и што ће по томе, ако би по истечају три године боље парохијско место получити желили, дужни бити, стечајном испиту подврћи се, та околност мислим да неће пречити им, да они дужности званија свога точно и ревностно не испуњавају. Што се пак другог истакнутог противорјечија између одјел. II. Г. §. 56. и одјел. IV. А. §. 10. 1Н. е) с једне и одјел. VI. §. 7. с друге стране тиче, имам приметити, да ја и ту правог противорјечија не налазим, јер други је стечајни испит за полЈчење парохијског званија, а други .је испит предуготовника за звање свештеничко. Оамо се црви испит полаже пред особитом комисијом, коју Епискон саставља и исти испит нолаже само онај, који нарохијско звање нолучити, или парохом постати жели; а онај други испит руководи конзисторија, и исти испит полажу они, који дјаконима, личним или системизованим спомоћницима постати желе. Истина да је текст §. 10. одјел. IV. V. у толико неподпун, у колико тамо није казано, да на парохијско место конкурирати може само онај, који је стечајни испит положио, јер на поменути онде испит пред епархијском конзисторијом довољан је само за конкуренте на место системисованог спомоћника, но у том погледу мора се предцитирани §. 10. одјел. IV*. са §. 1. одјел. VI. у свези узети односно овим послецњим попунити. Таковим толковањем преднапоменутих параграфа не стоје истакнута нротиворјечија, а да закон тако толковати треба, како ће одпасти свако противорјечије, то је мислим обште познато, и обште примљено иравило ингерпретације закона. Што сте дакле Преосвештенство Ваше комисију за испитивање кандидата парохијског званија саставили, то сте тиме захтеву закона (§ 7. одјел. VI.) задовољили, и по томе ја иротиву тога немогу нишга имати; но што сте у.једно на стечајни испит п клирике против јасног опредјелења §. 3. истог одјела припустили, то ја с моје стране одобрити не

могу, да паче за дужност моју сматрам поводом саобштења Вашег овим братољубно позвати Преосвештенство Ваше, да би изволили и у том погледу закону се саобразовати, те клирике на нолагање испита пред конзисторијом упутити, а никако не припустити их на стечајни испиг за получење парохијског звања проиисани. У осталом љубави братској и светим молитвама препоручен, с отменим високопочитањем пребивам Вашег Преосвештенства У Карловцима 22. Новембра 1875.

Теетаменти владичанеки. I. Теотаменат Максима Несторовића владике вршачког 1728.-1738. д. Р. Во имја отца и сина и свјатаго духа, Амип. Аз смирени Максим Несторовић иравославни митронолит Карансебешки, Логошки, Вершачки, Паланачки, Хоршавски и Краински, видјевши себе по дјествителној сентенции Вожиеј смерти подлежашча, кокорој по всјех часех надјејушчисе, изрјадњееже сад видјашчи себе бољезнију објата, должни мој тестамент творју сице: убогују моју душу смирено препоручају Господеви Богу, остаток же имјенија моего что в' готову имат, что на долгу, что в мобилијах, что в движимих, что в недвижимих ствари обрјетавасја, посљедователним образом разнолагаем: из готових новац что имат дуката девет стотина деведесет четири, и бјелих 506 Фор. 45 кр.: обшчеству 1000 фор.; Гаврилу ексарху 200 Фор.; игумену Мојсеју 200 Фор.; протопопи Божи 100 Фор.; Викентију протосингелу 300 Фор.; во Јеросалим парусие две; в Синај 24 Фор; в Хилендар 15 Фор.; в Месић монастир 100 Фор.; в Златицу мон. 75 Фор.; в Кусић мон. 12 Фор.; в Базјаш мон. 12 фор.; в Средишче мон. 12 Фор.; в Шешлиг мон. 12 Фор.; на школу вершачку 100 Фор.; что должно Господару Томи позајмлених 80 дуката повратити таки; служителем и что должно 300 Фор. да се исплатит; Марии нашеј снахи 100 Фор.; иашеј ујни Ани 50 Фор., наш горњи виноград горе