Српски сион

С тр . 238.

СРПСКИ сион

Б р. 9.

иримих, купно са Ша®ариковим, посланим отуд. Крјепи се, не жали се. Подвиг нам страшан предлежи. Главашу што драго. Добар ће бити за предуготовнике и Л. Машић. За Славнића сам писао. Ред држите и дисциплину. Новаца немам и тражим у аајам -— ал' ми тешко иде. Овде је ови дана немачки трговачки кућа 27 банкротирало. Сви се уплашили. 500 ®ор. С. М. требам да се Беча опростим. С толиким ћу вам дугом кући доћи. Много сам губио, ал' много сам у многом призрјенију добио, а наипаче у искуству, у литератури и у моима предпријатијама. Донећу вам многа и многа. Моје иортре — добро погођено; — то исто у литограФирању — или литограФирано и мањем Формату — али на табаку стојеће. Весма добро погођено, 500 ексемплара 110 Фор. С. М. Ђоки сам на исплату квартира 150 ®ор. С. М. дао. Њему за ову годину које на пут, које за I. семеетер дао 80 Фор. Купио сам му дјело ботаническо — велико и славно — све апотекарске траве нарисоване и поФарбане с описанием у 2 тома ш М. 200 Фор. С. М. За иредуготовнике човече реда ниси нит' учинио нит' учинити дао. Камо ексамен? Камо мени класиФикација? Камо да су ми проектирани, који за чин нису — ил' поне за год. 1831. за школу клир. нису? Нит' Пошмугу нит' Почучу, нит' Павлицу примам. Ако је њеки Симеон Рапаић онај — који је под мојом администрацијом био — не ће ни сад бити за школу, нити за чин. Малено му чело — (оному било), коса као чекиње стрши — за гранатира боље не жели за свјашченика. За једног си таки с почетка говорио, да је ружан, незнатан, да се све смее, као луда. И тај ми не треба. Ја ћу их јако муштрати. Ја ћу који дан кући —• или би најпосле напред послао секретара. Ни једно ми писмо — унрављено на дворни војени Совјет није јошт дошло от Генерал-Команде. Лукиан Епископ. ХГ, VII. У Виени 21, Ноем. 1830 Севастиане! Мени класиФикациа от предуготовника није приспјела. Вјеројатно није ни послана. Пошљите је. Снабдјение парохие војнићске капеланом Јоак. Велем. и приставление учитеља пјенија одобравам. Препоручуем протокол консисториални. Чека консисториум. Како у Плашком? Како живи Мојсеј? Имате ли у Карлштадту древа, вина, сјена) зоби?

За Почучу сте добро отговорили. На онај акт подложите у ред конс. протокола. Онамо отнесите, што и ја под данашњим пишем Гененерал-Команди. Лукиан. Х1АГ1П. Севастиане! За Бога шта ће то бити с твојом болестћу? Како да је толкуем? Како ће.је толковати народ? Каква је то грозница? Лечи се па устај. Епоха нова предстои и мени и теби. Сад највише требамо здравија. Секретара сам данас по дилижансу отправио. Ја јошт остаем на неизвестно време. Другом поштом послаћу привјетствие на празднике. Хараминчића гледајте тамо намирити. Ја овде ни за себе не могу крајцаре да узајмим. А много требам! Мамула показа да није за Гомирје, сљедователно ни за епархију, зашто у њој више манастира нема. Треба га зарано тако стегнути, да му лако буде иримити сопзШит ађеипсИ, да га силом не терамо. Иначе био би на досаду будушчем наетојатељу. Радослава" треба дати на строгу дисциплину. Требало би открити његову нагубну наваду!! Тражи човека, буди каквог опанчара или чизмара, кои би га излечио. Добро би му платио. У Виени 25. Ноем. 1930. Лукиан. Е. Х1ЛХ. Севастиане! Ако и доцкан пишем обшчеству за школу, није излишно, Могли би опет кад би хтели, дати, а ако неуздаду, служиће им на укор, и то скоро у љетописи Енархие. Ја ћу сва писма у том иредмету печатати у љетописи. Бре и оно, што сам Триестинцима писао! Нек их свет зна, какви су, и како тешко иде Патриот к цјели сам самцит! Полезно би весма било за моја отношенија. Преписивања иротокола, Рачуни — —? Аманет Радослав, Иротоколи. Изоста ми опет привјетствие, Еј да сам ти за кола таки отговорио! Да си наручио — и зеленом леиом Фарбом дао Фарбати! Па да ми сад пошљеш с оном зимном аљином. Наручи! У Виени 28. Ноем. 1830. Л. М. К Севастиане! У итости. Ово привјетствие абие, како примиш, дај иечатати: и иначе поздно и зло. Титу-