Српски сион

В р. 9.

латура и текст церковним типом, а мое учение гражданским. Не мећи доле мог презимена. Друго како те Бог учи. Л. М. Само колико церкви и за нас само. (Ово је писмо примио Илијћ у Карлштату 9. Дек. 1830. IX Севастиане! Регименти II. Банал. препоручите оног изгнаног бунтовника клирика Мајкића, ако овај усхте; у противном случају објавите епархијској младежи за конкурс о том. Г. Епископу Храниславу, коем под једним иишем, пошљи 20 екземилара или болше (тако сам му обећао, а искао је) от пјесне: СгоМ егћаИе <1еп К. .ч! и то таки. Квиту шиљем. Радослав је долијао. Таки с њим на занат, ал' на кои га ми нађемо сходна, Тишлер, Дрехслер, Г/ећгеИег. Ја мислим ово иоследње За њега је много движение тјелесно нуждно, да се дању умори, а ноћу мирно спава. Ал' ће опет нуждно бити, строжајше надзирание. У прошлу среду дао сам Рекурс Јего Величеству у руке за Темишвар. 0 том ником ништа. Зна Цар даје Митроиолит мој противник. — Ио том ником ништа! Толико за данас. У Виени 12. Дек. 1830. Лукиан. Ш. Севастиане! Опет у итости. Последња акта натраг шиљем. — Ко би их читао! — Суд против Мерђеновића одобравам. Само оне недостатке протоколов точњејше дајте иснравити и консисториално легализирати. Бунда ил паче ћурдија приспје ми данас пред подне. Чрезвичајна ме туга напада чрез недостатак новаца. Сбог овог само — кромје још гдјекое главне причине — задржавам се сад! Верх мое борбе к цјели, и верх новчаног недостатка, јесу као морски таласи, кои корабл нрескачу! Мед њима сам ја — жив, али мало после жертва! Код куће чини по разуму, уму! Протоколи ме ноћу буде. 0 Рачуни — Рачуни —!! У Бечу 23. Дек. 1830. Л. М. Епископ. им. Преподобњејши Игумен, Нам љубезни! Инструкции писменија, јакоже жедах, паки

С тр . 239.

послати времена не имјеју. Да довљеет вам устно данаја. Прилогами здјешними ползујтесја, јелико лучше можете. 6000 Фор. зајма освободилиби мја от всеја туги и невољи, дом исплатили и вњешним долговом молчание задали. За 5—6 љет возвратил бих зајмодавцем. 2000 ®ор. штипендвалних јежегодних основали би и Академију клира. В Карловцје 18. Јан. 1832.* Л. Мушицки. 1ЛУ. Лукиан Хрватскиј Епископ Севастиану, игумену Гомирскому, своме духовному чаду, доброму, разумному, приљежному на дењ 18. Дек. 1832. радоватисја о Господје. џ ' * • * * - ■ , / Возжелав дати тебје, приликоју постриже^ нија твоего в чин монашески, Бачванину сушчему, гречкое имја, ио чину нашему, ЕвјЗасгакУОЈ, в цјели имјех желание, да из тебе совершен Муж востанет (или право старословјански: встанет) иже би сходно своему имени Церкви и Народу послужил. Учасја убо дознати, что агјЗааш, ае[Заатоц,а:, аејЗаатос;, и сходно сему живи и дјелај. .■*з же ти на то долго вјека желају. Мет цт бирепиб. Епископ с. р. БУ. Локорњејшее Предложепие. (Илијћево Мушицком). Сутра сјести на кола, па у Монастир. Ту бити до Недјеље до носле подне. Одавде у Огулин. Обрстеру на конак (?). Како жи? У понедјелник назад. Дотле би се кућа избјелити могла. 24. Маја 1833. Мушицки нанисао: Мени је најнрече и најнуждние у Загреб!! Ал' немам новца. ЕУ1. Игуман је лудо учинио што је кола епископска и коње послао по епископског чиновника, не пославши му новаца, да ее исплати. Колико ♦ Од 1831. не налави се ни једно писмо. Уред .

СРПСКИ СИОН