Српски сион

В Р. 9.

СРПСКЖ сион

О тр. 243.

мућена, и намјере испреплетаее на све стране, што ће отешчавати радњу сабора, и положај наш на њему. Овде се чуде сви, што је узео Бан допуст на три мјеседа, а незна се још до данас, ко ће предсједавати сабору, ако неби прекинуо Бан допуст свој и вратио се донде у Загреб. То посљедње, као да би им било најповољние. Свако навија воду на своју во деницу; дакле и ми ћемо морати навијати на нашу, да нам неостане коло суво, а најносле видићемо на еабору, чија ће се самлети. Овај час дође ми из Пожеге жупан Шпун. Он се нада, да ће пасти избори у овој жупанија на оне чиновнике, који ће иодпомагати намјере владине; и као што је прорачунао, већина ће бити на страни владиној, ако се непревари у рачуну. За нредсједника саборнога незна он вишта, Миланковић ми пружи баш сад један лист од Лојда пештанскога, у коме сам нашао^да сте били на аудијенцији и да нестојК ствари наше рђаво. То ме је умирило мало, само ми се не донада, што су се поднели предлози саборни на много дикастерија, на ту ће бити тешко дочекати краја. То је оно, што је наводило мене на ту мисао, да би било боље по нас причекати са раснравним сабором нашим, док се не разбистре најпре политички одношаји земаља. Али сад је касно мислити о томе, иего гледајте, како ће се исправити од све невоље оно, што је испало на криво, да се усредиточило какогод у цркви и у највишој власти њеној, и да се уватимо за ту котву спасења нашега.* Оркан један почини овде синоћ чудеса. Посваљива стаја и зграда, почупа из земље највеће дрвеће. Шљивик владичин иоломи и почупа скоро сав, дуд један скр^а у деблу код земље, и свали њиме зид и капију. А у башти право разорение. Преиоручујући се у љубав и милосг и љубећи Вам патриаргпееку Десницу, остајем Ваше Светости у Пакрацу 31. Маја 1865. покорњејши слуга Никанор с. р. владика пакрачки. * Овде је мислио Никанор на вакључке еабореке џд 1864/5. с којима се он није слагао. Уред.

Писмо је ово примио патријарх у Бечу 11. Јунија 1865. II. Ваша Светост Господине Милостивјејши! Писао сам Вам доста поодавно незнајући, јесте ли били у онај пар у Бечу, или сте се вратили већ у Карловце, и надам се, да је доснјело досада оно писмо мое до Вас; али од оно доба до овога часа нромениле су се нонриличае околности политичке, и повукле за собом не малу цромеау у начину мишљења код овдашњега света. Онда је било склоњено готово све, а више од половине и одушевљено за то, да подпомаже жеље и намјере владине, но одкако се дигађају промјене у Бечу, сад се узбезекнуо сав свет, и у забуиа својој незна шта ће да мисли, и коме крају да окрене. Једни су нодигли ро(-ове, цадајући се старим земаљским свезама и изгледајући одтуда златне куле своих користи; други оборили главе и упрли очима у земљу ненадајући се ничему, што би по будућносг еародну могло бити пробитачно, алк се слажу и једни и други у томе, да би требало одложити сабор нредстојећи, док се неразбистри мало боље небо политичко, и незасветли јаено мисао, која ће давати правац радњи саборској. У том обштем замршају замрсиле су се и мое комбинацие, и колико сам желио, кад сам Вам нисао прво нисмо моје, толико већма желим сада, да дођете и Ваша Светост на сабор овај, и да нам предњачите тако, како би могли и ми корачати за Вама у свему поузданим кораком. Ако се обистини, да садашње министарство мора уетупити мјесто новоме, та промјена ваљада неће бити за љубав личностима, него ће биги но свој арилици или самим начелима за љубав или новоме начину каквом, коим би се имала увести у живот неизмјена начела владина; било које му драго од тога двога, и једно и друго наводи ме на ту миеао, да ће се морати или одложити сабор, или одгодити сједнице еаборске.