Српски сион

Б р . 9.

Нињешњи Митроиолит обаче недоволствует тим, что јему чрез изјаснителнија резолуции десаро кралевскија от љет 1724. 1734. и 1735. уже допустилосе, да т. ј. свјашчеников без насљедников и тестамента умирајушчих, равно и Епископов преставлших се оставајушчаја субстанциа јему припадает, и он тују в благочестивија употребљает потреби, к тсмуже о том и политичним инстандиам, јакоже и бивало, извјестие дает; но јакоже јего депутирти скоро писмено здје предложиша, прошение их на то идет, да он Митрополит в всјех имјениах фишку припадајушчих нераздјелно, сљедователње и мирских насљедствует, и с тјеми по своем благонахождении нареждует, и такожде того ради свјетским надлежателствам никаковаго откровениа чинити, недолженствует. 6. Вси Расциане от Архиепископа, аки их духовнаго поглавара, тако во духовних, јако и в мирских вешчех да депендирујут. Но обаче гласит возисполнителенаја резулуциа от љета 1734., да народ расциански в духовних, и такожде оних мирских вешчеј, которија по каноном и јестественој јурисдикции к суду церковному надлежат, от Архиепископа депендирует, но к тому политичких, гражданских и криминалних и что једин поданик земли владјетељу должен, не может сеј народ от власти мирскија от Бога чрез царја установленија изјат бити. И видитсја праведно всевисочајшаго разсуждепиа достојно, јединому тако многочисленому народу, котори от мора адриатическаго чрез карлшчатски и вараждински генералат, једину велику част Хунгарии и чрез всју Сла» вонију, Оирмију и Темишварски дишчтрикт даже в Трансилванију и в Турскују распрострањаетсја, једино отд.јелено тјело (или особшчину) под главом Их Митрополита формирати дати, гдје и то знатно јест, како легковјерујушчи расциански народ чрез часто без тежкаго погрешениа от их духовенства јему налагаемаја анатемата удручаетсја, иод уздом, држитсе, и новаца изисканием проценуесе. В призрЈении всего того, јест чрез(сију под./" в изписје прилагаему експедицију в љето 1735. повод дан, да расцианов бивателеј в Мажарској и странах новоприбавлених партикуларнија тужби ради турбираниа их привилегии, и их досадашних употреблении партикуларно код властех доносјатсја, и чрез тија разправља-

јутсе. Такожде никто, бил он духовни или мирски, да непокуситсе расциани своевластними наложениами, или колектами обтјагчати, и јест за таков последни всевисочајши Промисл во имја цјелаго нацвона благодарение учинено, и толко за то прошено, да би сицево во привилегип невм.јестило. 7. Расциански народ от издаваниа десетка свободен да будет, и један пут десетки за обдержание их Епископов да издает, которое јест једино противор.јечие, и занеже в љето 1725. расциански Епископи против римских католических Епископов во Хунгарии, јеже десетки, которија Расциани сим дјејствителње издајут, придобити, пред опредјеленими судиами, по правам агирали, јему тако речени опредјелени судие јако и мажарскаја дворња канцелариа јединодушно обрјели, да таково изискание расцианских Епископов њест основателно. Јакоже и днешњаго дне Епископи во Хунгарии такожде и от расцианов в их епархиах бивајушчих равно лрочим бивателем вземљут. В Славонии же^ Оррму и дишчтрикту темишварском вземлетсе десетак от ондашних расцианских бивателеј на страну коморску. Ашче би ко изјатију Расцианов от даваниа десетка . чтолибо пособствовати могло, что они јесу шизматици, и католически Епископи во Хунгарии Расцианом никоих таин несовершајут, тако би могли чрез то они Расциане, котори себе в греческом закону с католическоју церковију соединиша, јеше десетка недавати, легко паки отвергнутисе к шизми натраг повратите се. Такожде от тојежде причини могли би лутерани и калвини во Хунгарии, освобождение от давати се имушчаго десетка претендирати чрез ц.јелују Хунгарију, которое им иикогда недопустилосе. Занеже убо из горјепомјанутих пунктах чисто видјети јест, да предпоменуте привилегие, ашче оне от Јосифа и Карола Императореј и цареј просто потвердишесе, потомже и при должем розиску тјех в многих пунктах на приговор такожде министериалне конференцие в љетех 1727. 1734. и 1735. толковашасја, и изјаснишасја. Таковаја изјаснителнаја и толкователнаја такожде расцианскому Митрополиту поменутим начином огласишасја, и весма чрез всју Мажарску публицирашесе. Тако находит кр. мажарска дворна канцелариа, да за ниње за во Хунгарии, и стра-