Српски сион

С тр . 248.

СРПСКИ СИОН

Б р . 9.

нах новоприбавлених находјашчијасја Расциани зактеватое потвррждение привилегии ради горје доведевих узроков или отложителње междутјем и дондеже он бунтовшчиј народ себе иаки к покоју неодает, трактируетсе, или пак таково потверждение привилегии не просто, јакоже в начаље царствовавиа императора и краља Карола било, но по посље сљедовавших толкованиах и изјаснениах кралевских, и нарочно с вмјешчением тјех, јаже 18. Маја 1735. јакоже копиа нод ./• С. проуказует, експедирашесја, и с поразумјением конферендие тогдашнему митрополиту издадошасја, и но том во всјех мажарских вармећах чрез намјестнич «ЈСки совјет публицирашасја, иоменути Митрополит такожде с тјем зјело довол^н бил, и ио в них изложеному такожде употребленију ниње издати јест. Понеже по в љету 1713. просто учиненој конфирмадии номјанутих привилегии носљедже реченаја толкованиа, и изјаснениа кр&љевскаја сљедоваша, и не само Митрополиту издадошаеја, но к тому и намјестническому совјету послашасја, и чрез цјелу Хунгарију публицираша. Ашче же би ниње паки расцианскија привилегии точију просто, јакоже в љету 1713. учинилосе, потвердилесе, то би било того не иное кое сљедование, развје да се от многих ради важних узроков посљедше сљедовавших толковаввах и изјаснениах краљевских ниње паки уступило, гдје првшаја движутсја посљедними. Занеже много труда и времене кошчовало, прејудициа, јуже от многиа крјеаосги привилегии такожде стату публичному, не менше и католическому благочестију возрастјети могут, чрез сицеваја толкованиа, и изјасненија краљевскаја сваким можним образом двигнути, и против сицевих изјаснении краљевских от Митрополита или Патриарха и нп данас с основанием чголибо доложити се может. Ктому имало би то всјем прочим бивателем Мажарске иечално пасти, что их кр. величество им такожде и всему обшчеству пр^жде данија пририлегии неиначе, но с клаузулом по јелику во унотреблении их сут до ниње нотверждали сихже Расцианов их привилегие с оставлением сицевијаклаузили, просто потвердитиее имале би. Јестли о каковом недоволствии сих Расцианов старатисе, то таковое ирежде произити, или само бојатисе будет, јегда иривилегие ниње просто потвердитсе, потомже просто дер-

жатисе невозмогут, нежели, јегда би в прилицје иотверждениа такових привилегии, такожде на уже сверху их изшадшаја толкованиа, и исјзснениа краљ. вознозвали се, и по тому би вавелосе, откуду от стране мажарске дворне канцеларие такожде и в напред мислетсе, ниње изискуемое потверждевве расцианских привилегии, не иначе, но с водружением љета 1735. издатих вамешчении, јакоже под ./■ С. болше видјети јеет, ниње издати. У Бечу 14. Августа 1743. Граф ЈГудовик от Баћан с. р.

Тужба обшче народна цееареком величеетву. Д. РПрваци народни, поднели су — биће 1719. дару следећу тужбу односно молбу, у којој су навели народне тегобе за време турског рата 1716 — 1718 Ка прошадши лаас^ш. ^ономлански година, како се бран против Турком учинио, који муку и поплењение и теготу сиромашки народ поднио, кое и днес подноси: 1. Турска сила војске поробила и попленила много људи и однели и многи се задужили и у сиромаштво тешко иали све дуговање плаћајући, и огнем попалили, винограде и башчине и ниве запустили. 2. Славна армада цесарска и по суху и под водом, за ове три године ходећи, доста орани нивах и башчина запусгила, немогући нишча усејати; коње и волове, нод тешке и неизброене Форшпонгје прјежући и тако једне године мира неимадоше сејати, нити орати, нак и друге јошче маише. 3. Године треће паки и кои могао доспети из под Форшпонта, шчо носејати или узорати, и то премилостиваго бога воља била, да от тешке суше и огња ваздушнаго све усаше и тешки глад међу овому народу био, да многи народ от глада тешко жави остали, и у малу дух одржали, и у тешки дуг подпали, и цесаро кралевски магацина профунтско брашно узајмили и зрно за семе, да би ове године могли семе себе само уфатити, шчо било погинуло, да многи и сада дужан стои, неимушчи чим вратити нити откуда новца добавити.