Српски сион

Б Р . 9.

СРПСКИ

сион

4. У ове три године у пољу, ни трава ни сено ни слама нигде није могло от армаде остати, у тому се свуда марва и коеи и воли и краве и овце и проча живина тешко погубила и от глада кренала преко све три зиме. А ланске највећма да су многи и от марве семе изгубали. 5. И данас у кога се находи вол или кон, и тај дан и ношч непрестано упрежен по военске Форшпонтје, и свакому мимоходцу какав год је. т Форшпон прежетсе и силом без разлога доета се чини, да кроз такове тешке Форшпонте, сиромашки народ највећма мучен и непрестано плаче, зашчо у таковој тешкој работи види се, ца ниедан неможе подранити вола ни коња, нити мира има орати, ни за свој живот шча урадити ни усејати. 6. После свих такових тегота и муке, на сиромашки народ коморске људе тешке квартире и лети и зими нишча манше него како ти ексекуциом сиромашки народ притиснут, колико у натури за доста јести и нити и человјеку и коњу, и јошч на то тростручну нлаћу у готови новци узимају, колико кому цраго бива тако и чине, и сва прва комесиска нареждениа или дишпозипиа погажена и ексцеси преко мере сиромашкому народу чинесе. 7. Чуе се нак да угарски орсаг по ненависти на сиромашки народ виче и свое брјеме обарају на нас, и свакојако раде да овога сиромашкога народа пода се и под ножунску комору ставе. 8. Зато се цроси сиромашки народ и моле за нет рана Христови, да би се удостојило, и умилостивило цесарско величество како наш закони краљ и господар госиодар премилостивејши, да ирвее у тегота по пунктови стављени, облагчение сиромашкому народу учини, и под пожунску комору ненусти, и коморским болшим разлогом, коморске подкоморски разлог уреди.

Званично дописивање између парохијалних звања и опћинеких поглаваретава. — Одломак из „Парохијалне канцедарије". Драг. Драгојевић. Парохијална звања у званичиом дописивању имају готово по највише посла са оц-

ћинским поглаварствима. Па се често догађа, да и једна и друга, и парохијална звања и опћинска поглаварства, не проникнувши довољно границе положаја и делокруга свог, осећају неку сунремацију једни над другима, те у званичном дописивању једни другима увреде нанашају. Парохијална се звања туже, да опћинска поглаварства нрисвајају себи супремацију над њима, те се у својпм службеним дописивањима служе начином императивним и увредљивим, вахтевајући од парохијалних звања поједина решења са ознаком „СИЛНО", „ОДМах", „за 24 сахата", „за 3 дана" и т. д. претећи шта више и глобом, те често пута шаљући сережане и ноћу по службене списе. С друге пак сгране туже се опћинска поглаварства,, да парохи.јална звања превирући их, неће да удовољавају њиховим замолницама, које по потреби службе траже од истих. Кр. замаљска влада одео за унутарње послове, хотећи да тИ^тицнр, #уздржи и учврсти у интересу јавне упр&ве и сложна рад^, као и у интересу угледа тих звања" потребни узајамни споразум и слогу, издала је у том счислу неке напутке, којих се имају држати и парохијална звања и опћинска поглаварства. Ово су ти напутци: Опћинска поглаварства су прама парохијалвим звањима по своме ноложају — координована. Еао такви могу, а и морају ти уреди у обављању својих службених послова — доћи у непосредни дотицај; јер опћинска поглаварства као и парохијална звања једно од другог требају често разних обавештаја, нодатака у службене сврхе, особито у погледу војничких послова, нослова деобних, убошких, статистичких и т. д. У таквим дакле случајевима, где опћинска поглаварства требају од парохијалних звааа разних обавешгаја и података за своју потребу, власна су ооћинска поглаварства своје замолнице уирав.Ђаги непосредно на парохијална звања, тако исто, као што и парохијална звања ногребве им од опћикских ноглаварстава службене обавештаје и податке нрибављају без носредовања својих претпостављених власти непосредно од опћинских п .ЈГлаварства, а, дужна су једна као и друга звања замолнице такове примати и решавати их што брже.