Српски сион

С тр . 258.

СРПСКИ сион

В р . 10

и душеју и тјелом примеге Благодат и милост от Бога, и даст вам Господ Бог изобилие плода земнаго и всја своја мирна и преблагаја, само чисто исповједајте своја согрјешенија пред јереем отцем своим духовним, ничто неутавајушче, да нријмете разрјешение грјехов от јереја духовнаго своего, но обичају церковному от нељеже проститсја и остављајутсја грјеси в час они всја от Бога чрез јереја по словеси Христову, ]еже рече: Пријмете Дух свјат и имже держите держатсја. Того ради јест нуждно имјети сокрушением сердца всјакому Христијанину кајушчемусја грјехов своих чистое исповједание, имиже разлражи Бога, или повреди ближњаго своего; о сем сокрушении глаголет Давид: сердце сокрушено и смирено Бог не уничижит, и тако да уготовљаетесја к причашченију страшних таин с чистим исповједанием, потомже и умилением и нримирением совершеним со всеми, понеже Христос ни јединаго отлучае, сице повеље глагоља: Амин, амин глагољу вам, ашче не сњесте плоти ј сина человјеческаго, ни пиете крове јего, неимате живота в себје. Јадиј моју плот и пијај моју кров, во мње пребивает и Аз в нем. Сего ради ниже једина свјатих литургии, бивает јеже не бити на неј молбам и молением к Богу о наших гресјех, и Христиан котори обрјетаетсе приступајушч часто при литургии и обшчаетсе тајне сеј, свобождаетсја чрез тују от всјакаго искушениа и бједи дјаволскија, ибо недерзает враг души повредити онаго, тјемже иже њест јако имјеет Христа пребивајушча в себје, тјемже моји благословени Христиани сподобљајтесја свјатаго причашченија да царства небеснаго сиодобитесе и рождество Христово прославите вјечне. За дјело же сие да вашим Христољубиам поучение сие прочитавает в церкви и у мјесто нас да посјети вас, носилаем и вам нашего вјернаго ексарха честњејшаго кир Симеона Љуботину и при овом посјешчении да поберете от вас должно оставше конаке, димнице и милостињу что јесте за живе и номерше душе своим учителем, родителем и сродником записали, понеже сами вједаете сего времена бједное

нашего житија содержание, да и со школними служителми своими нужду препитанија ради терпим сами не имјеемо, а у двору ничего нисмо обрели. Того ради сего нашего ексарха нрепоручаем, да не само јего честно примите, и всјако јему благопријателство и послушание покажето, но и датој нам приход јему предасте, и за то и от села до села јего со честију препроводите, и за тое дјело подвигнигесе сви свјашченици и главари јелико скорие совершити и исполнити и на вашими тери то мило тнице у Плашки усердствујте отнети, а за таковое ваше усердие ми паки на св. таин отслужити будем. Дано у Будачком 19. Ноемвриа 1744. Павел Ненадовић с. р. II. Павел Божиеју милостију православни Епискон предјелом Карлшчатским, Сенским, Приморским и в Бании до воде Глине. Всјем прочитајушчим православним бо| гоговјејњејшим нротонресвитером, свјашчеником, диаконом и причетником, племенитвм Господам обер и унтер официром, 1\иаваром же и всјем благочестивим Христианом сушчим под духовним управлением нашим, братијам љубезним и чадом в Господје благодат, мир и милост от Бога. Между многими по долгу богоданија нам власти, нопеченми о исправлении нричта церковнаго Енархии нашеј, видја в нем многа нестроенија в великују в дјелах јего скудост, не суети но совјеети нашеј возимјели ми страх да нејавимсја неблагодарни вишнему. Ашче толикаја от него получив благопоспјешества, в нуждних церковних исправленви свободу имјели чина духовнаго, по милостиво дањеј мње от Јеја ц. к. величества нашеја всемилостивјејшија земалскија Фиршчкини Госпожи Госпожи Марие Терезие, и благословением блажењејшаго Патриарха нашего Г. Г. Арсенија четвертаго, да непренебежем по уставу правилному уреждати, и когда нелицемјерни он судиа, воспросит от нас отвјета, о толиком нам от него врученом нриставлении, да небудем безотвјетни; того ради образом преждних властеј духовних, воспријав попечение о иснравлении чина