Српски сион

Б р . 10.

СРПСКИ сиов

г тр. 2б9.

духовааго, о пресвитерах, диаконах и прочих причетниках устав положити, иоНеже кромје сего не без страсти и поползновенија свјашченослужигелие бивајут, и ашче наставлени небудут, того ради вјашчше неберегут о своих должностјех, тјемже со соборним согласием нашеја епархии честним клером и славнаго народа почтеним онде сабратим главари установихом, прибавление о правилах причта церковнаго, по котором следујушчем здје правилу имјејутсја вејакаја духовнаја д]ела в деркви Епархие нашеја управљатисја, и повељеваетсја презвитером, диаконом и прочим причетником нашим, имјети сие за крјепкое и силное правителство, и по нему в будушчее службу и дјела духовнаја нершити, и судом того опредјеленим доволствоватисја, и без всјакаго прекословија во всем, под великим за противленија и ослушанија наказанием, или наипаче, ашче нехошчет лишитисја своего чина и Фаре, должни сут слушати и исаолњати. 0 иодајании пријатија и иоклоиении Божествених шаин. Вси убо свјашчено служители, должни сут с подобајушчеју честију совершати во храмје Господни служении свое, и тајнам Божиим творити поклонение свјатољепное и часто о пријатии таковаго дара тшчатисја. Приходствиже јереи и прихожан своих о том да поучајут, јеже би в чистој совјесги, всјаки пол ашче возможно в праздники, ашче ли же ни, всјачески в четири пости в љету приуготовљалисја на то, должни убо сут смиреним и чистим тјела устроением приступати к сицевим тајнам божественим. Ашче убо кромје постов четирех обичних приступити к свјатому нричашченију восхотјат, седм днеј прежде да постјатсја, в молитвах церковних и домашних пребивајушче (сиеже не в нуждје, в нуждје бо три или једин дењ да постјатсја точију) и нредуготовљајушче себе к чиному исповједанију грјехов своих. Сушчиже во супружествје, от супружескаго совокупленија в тија дни да воздержатсја всјако. Пред осмим же днем, да исповједјат пред јереем всја грјехи своја, с вечера ничтоже да вкусјат, немогушчи же јуности или пре-

старјелости ради, всјакако с вечера воздержатисја ничтоже јадше, мало что да вкусјат. Ог полуношчи же всјакако вси да воздержатсја, в молитвах же, поклонах и духовних размишлениих да упражњатсја јелико мошчно, готовјаШчисја, и неумјејушчим писаниа, и в растојании от церкве далњем. јереј правило и в домје им како кому да завјешчает. По утрених же обичних молитвах церковних, вси причашчатисја имушчи, неумјејујшчиже чести, да останутсја в церкви, во јеже слушати ог јереја чтомое к свјатому причашченију правило, и обичнија часи, умјејушчиже чести, и сами во своих домах сија прочести себје могут. В начаље свјатија литургии да саберутсја вси в церков, и всеја свјатија служби со страхом и благоговјением стојашче да мољатсја и слишајут. Во времјаже причашченија да приступјат чино, в глубоком смире^ии и Христу истино в тајнах сушчему под видом хљеба и вина до земли кијждо да поклонитсја јединошчи, руцје к персем крестообразао согбење имушче, и Христа распјатаго исповједајушче, и љубов к нему имут. Приемшеже честно да поглотјат, и по утертии уст покровцем свјаченическоју, лобизајут крај свјатија чаши, јакоже самое Христово ребро из негоже истече кров и вода, и отступивше мало, клањајутсја не до земли ради охраненија пријатих таин, и стојат на своих мјестјех, неглагољушче друг с другом, ниже да пљујут дондеже антидор и вино со укропом подаетсја им, и до скончанија свјагија литургии даждут неисходно и молитви благодарителнија по свјатому причашченију да совершат. Вјесгно тебје буди о јереју, јако ашче мнози будут причастници, никакоже да дерзнеши (недоставајушчу в свјатој чаши божественија крове или тјела) прилиги вино или хљеб прости всинати, смертно бо тјашко согрјешиши и изверженија казни подпадеши. В таковом убо случаи, до утриа повели иним нождати, и служив причасти тија, или от кивота хранимија болних ради божественија тајни всивли во свјатују чашу и причасти тија по обичају. К сему входјашче в храм Божиј свјати и зрјашче ко свја-