Српски сион

С тр . 276.

Б р. 16.

Епархии обрјетајушчимеја да би имали позор на овакове етвари, ако би кто от Г. Митроаолита ил тко други почео каково насилие творити, да би бранили и недали, за које се уфам какоти нихова Екееленциа Г. Бан, тако и други да ћете какова насилиа илити печаћење творити, за кое понизну службу и најпосљедњу реверенцу от своего служице грјешнаго старца аих гроФовекој Екселенции Г. Бану сотворјаем, и најпосљедну моју дишкрецају посилам, них Екецеленции Г. Бану 2 алие велике, трећу Г. аудитору, четврту Г. секретару, пету Г. старому Орешковићу. А то препоручујући ее за наше земље и сјенокоше какоти у мон. Комоговини, тако иак и здје у Коетајници за ливаду что је преко Уне, около ливаде шуму, да би милостиви свој лист и декрет издали, како су се већ толико крат објећали, да буде нам и нашим суцесором, и имали цјелу надежду за то добити и мислвм да нихова Екселенциа Г. Бан не ће на мање свои рјечи доћи. 21. Хинтов мој велики да се пошље у Загреб и да се с приликом прода, а моја 2 коња велика до неколико дни у' Ј1ику Мелентију да се пошљу, кому пишем что ће от њи чинити. А мала кола московска и други кони и хамови нека служе мое млаће, а млаћи да буду вјерни до прихода приходешчаго Енископа, за кое препоручуем какоти нашим млаћим тако и отцу игумену, да добри позор имају за сваке ствари Епископске. Шчагал чтосе започео на ливади где се прави и да се једив крат доспие. 22. Притом најпосљеднее ми Архиерејское Благословение остављам всјем моим Благоговјејним свјашчеником такожде и ОФициром, купно н вејем нравославшш Христианом, малим и великим. Проче привручају ми млаћим всјем Христианом, да се неби закрагили милостницу и сапоможегше творити, до прихода Г. Брата, којк но мојој смерти приде, једа би онди у монастиру от камена двор справио, а вам господам оФициром и Христијаном остављам мое правице илити привилегие от нашего национа са златом оправлене и цесарском руком потверћене, что сам у Бечу за скупе новце добио.

23. Моим млаћим нарећуем Г. Симеону Филиповићу доки что искупи от новаца по прилици что да ноправи и даду. 24. Јакоже више рјех в еедмој нумјери, речене книге в здјешнују церков остављам п јешче что би церкви от книг за потребу било, да ее изда. 25. Моим млаћим служитељем попу Владиелаву и покојному Симеону что еам купил кућу близ двора, за нихову от много времена мене службу вјерну, и нисам их исплатил от нумере 9. и от истих новаца что сам покојном Симеону узајмил да се речена кућа исплати и нихова во вјечито буде, понеже јакоже рјех доста су ме право и вјерно оба послужили. 26. Отцу Герману хаманет Божиј предаем, да понесе у монастир Савину петрахил и наруквице, что сам от онамо изнио, тако нак и 2 топа свиле мљетачке за 2 Фелона и за 2 стихара да справи и у монастир преда за моју душу и вјечни спомен. _ .. # 1737. дато в резиденции нашеј в Костајници Апр. 13. СтеФан Љубибратић с. р. на моем исходу от тјела. Смирени Епископ Костајнички, Зринополски, Лики и Корбави и прочих. Р. 8. Попу Василију дадох 10 цекина за трошак о мом погребу. На полеђици је написано руком владике карлштатског Павла Ненадовића, потоњега митрополита: Сеј тестамент покојнаго преосвјашченаго Г. Архиереја Костајничкаго хажи кир СтеФана Љубибратића, принесе нам у сесију комисие наше заставник Г. Сгојан Кавић у имја Г. капитана Тоше Николића, у јегоже на аманету бил, и немогшу у персони сам нрити за бољезнија јего, и поп кир Владисав КаФежић на евоју душу пред нами признал, да је прави оригинал и он да јест писал. Дано у Костајници 3. Јулија 1747. Павел Ненадовић с. р. Епископ карлшчадски. Сударевић с. р. протојереј Перјасички. Максим Поповић с. р. протојереј Костајнички. Иван Јаношевић поп дубички.