Српски сион

БР. 11.

25. Манастир Гомирје у Модрошкорјечкој жупанији, на територијуму горњокарловачког владичанства, имање му је: 795 ј. 1034 П земље, са кат. чист. приходом 2157 К 40 п. вредност 43148 К здање 39100 К у вредносним папирима 22300 К у драгоценостима 376 К опрема 1138 К остале покретности 2638 К, вредност целокупног имања 107562 К. 26. Манастир Месић, у Тамишкој жупанијн на територијуму вршачке православне српске и карансебешке православне румунске епархије, имање мује: 1416 ј. 1240 □ земље. са кат. чист. приходом 2920 К 90 п., вредност 58418 К здања 73000 К у вредн. папирима 133800 К драгоцености 537 К опреме 214 К остале покретности 5764 К 26 п., вредност целокупног имања 271733 К 26 п. 27. Манастир Грабовац у Пожешкој жупанији (?), на територијуму будимског владичанства, имање му је: 158 ј. 1412 □ земље, са чистим кат. приходом од 1931 К 20 п. вредност 38624 К здања 22900 К у вредн. папирима 11400 К драгоцености 1624 К 90 п., опреме 2678 К остале покретности 1795 К 94 п., вредн. целокунног имања 109022 К 72 п. II. У поседу по нами заступљене правосл. румунске цркве налази се : Манастир Ходош-Бодрог у Темишварској жупанији утеловљен је арадској иравославној румунској епархији, имање му је: 1184 ј. 1407 □ земље, са кат. чист. приходом 6269 К 52 пот. у врздности 125790 К 40 п. 7 ј. 1208 П виноградског земљишта са кат. чистом прпходом од 37 К 90 п. у вредности од 758 К здања 59200 К права 100 К вредностни папири 17300 К драгоцености 259 К опреме 8050 К остале покретности 2180 К, вредност целокупног имања 215968 К 40 п. Према овоме је, по раздељењу угарске православне (грчко не сједињене) јединствене цркве и у управном погледу и према народном карактеру, осгало од манастира који су били у заједничкој употреби у привременом носеду и под управом тужених 27 манастира са имањем у вредности од 10,192.676 К 32 н.

док је на против у поседу одељене православне румунске цркве и под нашу јурисдикцију дошао само један манастир, који је већ претходно био утеловљен православној румунској арадској епархији, са имањем у вред ности од 215.968 К 40 п. Обзиром на то, што сада иабројанп манастири сачињавају верске институције заједничке православне (6 ћНи) вере и обзиром на то, што је на оном делу земљишта угарске круне где се ови манастири налазе, румунски народ православне вере у већини спрам српског народа православне вере, имали би права са српском равноправна православна румунска митрополија тражити, да се сви манастири бар у једнаком саразмеру поделе, но пошго не желимо комплицирати стање ствари и деобу на овај начин отештати, тражимо само оне манастире, који леже на. левоЈ обалп реке Тисе, где је румунски народ у лретежној већини, иа се према томе и по опредељењу манастира и по интенцији садржапој у прев. кр. одлуци од 1864. год. и у IX. зак. чл. од 1868. год. као и по правним начелима садржаним у нагодби под С.) имају сматрати као правичан деобни део одељење иравославне румунске цркве. У погледу спровађања деобе ових заједничких манастира могућа су само два начина и то: или да се сви, т. ј. сваки поједини манастир (са имањем које му припада) узме под деобу, или да се један део набројаних манастира у целини са свим својим имањем даде једној, а други део другој заинтересованој странци ; први начин се обзиром на природну и канонску нераздељивост ових светих места као обзиром на штету и нецелисходност оваке усиљене деобе у опште не показује дозвољеним и могућим, те према томе смо приморани прибећи другом деобном начину, који се у сваком погледу и казује добрим и целисходним а и одговара највишој и најнадлежнијој интенцији садржаној у највишем отпису приложеном под А.) У колико тужена црква иристаје на овај рационалан, целисходан и са најви-