Српски сион

СТР. 294.

СРПСКИ СИОН

БР. 11.

десјат Форинти, шчо сам служио сарандар за аокој блаженија памјати преставлшагосја архиереја Г. Михаила Милошеввћа будимскаго. Лучшаго ради извјестија сеју моеју квитанцијеју својеручње чертано^у и потпиеаноју свједјетелствују весма неврадни служител и подножие јего преосвјашченсгва Поп ТеоФзн У Бечу Јуниа 14. 1729. VII. 0 оставини Д анила Љ уботине владике ГОРЊО-КАРЛОВАЧКОГ 1713.-1739. Нисмо могли доћи ни до тестамента владике Данила, него наводимо писмо ексарха Симеона Љуботине, што га је писао владици будимском Василију Димитрије вићу, у ком је говор о Дчниловој оставини. Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. Енископ и презес от нареждене комисие, мњеже Г. отец и патрон всемилостивјејши. Пријел сам писание преосвјашчењејшаго Г. нашего Епискоиа Павла Ненадовића, одиушчено из Карловац 25. Аирилиа прошлаго, мње стигло сего 22. Маја с приложеном копиом от нисма вашего иреосвјашченства нвсатаго из Сен-Андрее прошлаго Априлиа 14. году 1744. реченому Г. епископу Павлу, заради тастамента и субшчанцие покојнаго Г. епископа Љуботине, да настое изпитати и изтражити и чтосја год буде нашло, заповједају у Карловцје принести, в коем нисании мње пишу сиоменути Г. епископ Павел, да на термин садашње комисие или сам у персони тамо нредстанем или о свему коликом у вешчех и новцу сушчем останку Архијерејскому извјестие пошаљем на име вашего иреосвјашченства, отвјествују, истина је, да сам ја бил служител понојнаго Г. Љуботине, и равно се на његовој смерти трефио , за коју субшчанцију поред мое совјести извјествују вам (покојни Г. епископ Љуботина пошао је по обичају народ визитирати, и от Плашке резиденцие на четвертом конаку јест нао в крепкују бољезн, гдје уже преставл се на вјечнија обители, тако что нити перво тестамента написал,

ни у истој смертној бољезни ме за свое вешчи и новце неповједал, ниже что от таковаго сказал, за при њем оставше и нашадше ствари правично извјешчују преосвјашченству вашему), остала су четири коња, ћурдие двие, долама једна, Архиерејски окрут, једне мале сати, четири злата дуката. потом по умертвии возвратио сам се у двор и нашао сам седамваест злати и тем педесјат марјаши, и неколико заложенаго људскога сребра од потребе за новце, ноже једне, ножеве друге, које однесал СоФроние садашни игумен марчански које мње бил јест подаровал, сасудов сребрни ние било, кромје калајни копли, тенчере и прочаја. Све у двору остало кад сам изшал тамо в Карловцје Г. Г. патријарху по ниховој заповјести, и потом уљезао внутр в резиденцију бискуп униат Пашић, что всјем вам добро знано јест, и чтс је у двору затекао, како речене сосуде, тако и книге, иоствље, јоргане и нрочаа, и посље унита нишча нисам нашао кромје један сами наги дувар празне и поробљене куће, и воистину, поред мое конценцие за пењази и вешча покојнаго Г. мене до такови ствари изредне јешче менше до пењаз никогда ние пустил, нити сам ја зашчо већ знао, кромје кад је годер с обичне визитацие народње доходил, абие в монастир Гомирје такови приход и собрана от епархие односил и тамо имал своју свкровишчницу и сву своју суму держао за коју мислим до неко доба да су могли знати честни отец проигумен Теодор онда бивши игумен, такожде и отец Јоаникије (један крат сам покојни господин отнесао је у свое сродство во Истрии пет сго злати дукат, за посље не знам јели что онамо пошиљал) каде је нами била сила от унита Пашића, нашло се јест во монастиру Гомирју код споменутаго отца Теодора триста злати дукат, од коих јест потрошено у процес Пашићев сто тридесет један злати дукат, мени тако исти отец Теодор дао четрдесет злати дукат кад сам ходио трикрат во Истрију за ради споменути иет сто злати, друго пако четрдесет как сам ходио Г. Г. Блажењејшему Патриарху (что већ остало игумен потрошио кадесмо покојному господину