Српски сион

СРПСКИ сион

Б р . 12.

тоја употреблении положити ју подобает. На конец 21. Јакоже во всјех јавних заведенијах и содружествјех семенствених, по иричиње поскуплених всестручних потреб живота, возможнаја умјереност и шчадјение набљудаетсја, сице пожелателно јест, да во монастирех наших лучша и цјели сходнша икономиа с јединија, с другија же страни во смотрении одјеј?иија, ирепитанија, и подвоза возможнаја умјерепост и шчадјение введено, всјаки же блеск и излишество вообше избјегаемо будет. Б. Во смотренгш начина. како рачуни устројаши иодобает. 1. Счетн монастирски с концем каждаго года закључаеми, во трегубим ексемпларје чисто снисапи, за шест седмиц касајушчемусја Консисториуму на развидјение поднесеви бити имут. 2. Всјака точка приходов же и расходов текушчим числом снабјетисја имат. 3. Всјака точка приходов же и расходов, но пропису под 8. документи соутверждени бити должни. 4. Као основ счетов источници прихода по имену изложени, у особеном исказованију означени и счетом предпостављени бити имут. 5. Струки приходов, и на них нринадајушчих иждивении отдјелње изложити должно. 6. Состојание монастирја, и убо во готовом новцје, натураље, виктуаље и капитаљех, јакоже и обременение негли јегово, отдјелње изложити подобает. 7. Во исказовании натуралов, гш имену означитисја имат, колико от такових от прешедшаго љета заосталосја, и за љето счетом подлежашчее, колико јутер оремих земл, колико мотик винограда обдјелано, колико јутров ливада покошено, колико отуду с собствееим обцјеланием, и колико от ексарендованија и от десетка добивено јест, и тако колико по отбиении расходов чиста прихода за грјадушчее љего заостало јест? Здје же нримјечаетсја, јако словутое исказование горјепомјанутими почасгними журналами документовано бити должно. 8. Сице и монастирскаго дјејствителнаго

и страдателнаго состојаниЈа исказование горјепомјанутими табелами долгов дјејствителних и страдателних да соутвердитсја. 9. Число братства да изложитсја, по имену, прозвишчу, мјесту рожденија, характирју и љету рожденија, љету же оному когда кои монашеству вчинен сталсја јест. 10. Намјестник должен по гореизложеном счети водити и тија с концем љета братству на разввдјееие иоднести, братство их должно соборно тија испитати и пресмотрјети. Ашче братски собор счети точное обрјетает, то всја братија таковија собственоручно подписати, и печатију монастирскоју утвердити должно, имушче абие тогда тија консисториуму на развидјение поднести. Привременаја сија правила и учрежденија путем касајушчихсја Конситориумов, надлежним монастиронастојателем доставити с тјем налогом, что би они такових до устроенија всеобшчија за монастири инструкции иод строгим слова и отвјета воздајанием точњејше держатисја вједали. Чтено и издано Дим. Вуковићем с. р. народним секретареми нарицателнаго консисторимума Нотарием. Ко сравни ове привремене апелаторијалне „Прописе", са „Привременим упуством" саборског одбора од 1875. године; тај ће видети да се они скоро у свему слажу, и да је упуство скоро прост превод прописа. Како „пропис" тако је и „упуство" једнаке среће било. Ниги се постуаало по „пропису", нити по „упуству", а што није, кривица била је до надлежпих надзорних власти и до познате наше српске попустљивости и неиздржљивости, односно нознатог нашег „гледања кроз нрст" и „наш је човек". Да није тога код нас било, и да га и данас нема, и да смо ми људи, који знају не само издавати поједине законе и уредбе, него и настојати, да се оне безобзирно и поштују и извршију, и да имамо мало више у себи и чуства дужности, те да сваки и без натеривања и контроле, врши савесно ону дужност на коју је ностављен и за