Српски сион

Стр. 368.

СРПСКИ

сион

Б р . 13

убогога ктитора утјегаите и них сиромахе от толикаго метежа и скорби освободите, кое надјејуеја о Бозје получити. Вашего високоиреосвјашченства покорњејшн раб Петар Јоановић жител ново^адски. В Новом Саду Јулија 17. 1753. 1753. Јулија 15. иисао је игуман ман Дивгае Василије с братством игуману кувеждинском Нилу. које је доспело у руке митр. Ненадовићу налазећем се у Раковцу 25. Јулија, следеће иисмо. Преаодобњејгаи Г. Отец Игумен здравствуј! Ашче нисте досада от Њих. в. Пр. возвјестили за нас, а ви изволите возвјестити да и ви что зло неподимете нас ради. Ми бо јединоју душеју и јединим сердцем и мислију јединоју, извољаемо терпити всјакују бједу и темницу и бијенија и заточенија, нежели таково мјешање изволити, которое видитсја нам втечни мјатеж напести и душевну бједу вјагачншу нежели тјелесну, а Господ Бог да судит между нами и оними котори Нзих. Висок. на то ноошчравају, ашче ви ашче и ин кто, таковују нечајану бједу убогим нам наносит, Мати Госиодња против да му станет и свјати Божиј архиереј Николае, с коим и остају и јесм бо бил вага до ниње усердни брат ашче и грешн. У мон. Дивша необичном филиалу ковеждинском Мца Јулија 15. 1753. года Василиј игумен з братством. 1753. Јулија 28. сачинен је у ман. Раковцу следећи Конзисториални записник: В мон. Раковцје 28. Јулија 1753. года по указу их високодостојњејшаго Преосв. Г. Арх. и Митрополига в Конзисториумје мемориал до времја генералнија визитации сего љета Јулија 1. нрисуствујушчу Их в. II. Г. Арх. и Митр. и в мон. Дивши нам сушчим, братство обгачее мон. тогожде храма иже во свјатих отца нагаего Николаа мирликијскаго чудотворца, сугачаго в подкрилии Фрушкији гори, всепокорно тужбу нредложигаа, да они предоволно трогака в иорезах разних да нин,е давали јесу (а грунта весма мало содержат) за кое и молилисја в напред, тако под велики да-

нак непадатн им, на сие резолуција им сљедовала сице : Честњејгаи консисториум да даст свој вотум на сие добре размигалено по тенору привилегиј и нравилам свјатих апостол и богоносних отец, Филиал церков мопастир, агаче во љубоначалии своем во будушчее, равноже и во особном тр/нпка и нореза дајании пребивати уставитсја, или какое от свјета устав да Филиал церков при свое] соборњеј церкви конФирмирани и приви легиално под началом да будет, и тако всја им движима и недвижима церковнаја и тјех приходи и разходи, порези и трогаки једини да будут, и обшча, а само при церкви и жалигачем в разстојании и разлучено, а духом и житием, дјелом, словом и ириходом и разходом и имјением једини и обгачи да сут. А понеже Их в. II. резолуциа гласит тако, равно же и ми праведно сему находим бити, јакоже и правила св. отец и от дјејани свјатих апостол во свидјетелство приводим второперваго собора: во свјати и апгелски образ одјејавгаијсја и в монастирјех живугачи, под руку Божију пер' вјее, таже игуменску, ни словом имут име новати твое или мое или сего или оного. Ашче бо пјат тисјашч сушче мужие мирстиј, јакоже написано јест в дјејании св. аностол гл. 2. и никтоже о имјении своих глаголагае что свое бити, но бјаху им всја обгача: колми наче во обшчиње живушчи, несут должни имјети своја вешчи и особнаја попеченија неполезнаја и вреднаја, ниже да будет от плевелосјејатеља дјавола, во обшчежитиах возрастаеми пекул, њест љепо нарицатисја обшчаја житија, но раз бојпическаја сонмишча, свјатотатству и всјакој злобје и лукавству дјелателишче. Сего бо ради нарицајутсја обшчаја житија, да всја обшчаја имут и да по повељенију, по Бозје настављајушчаго тому, једињем мудрованием покарјајушчесја тому и послугаајугаче во благое и тако достојно живушче, обрјагачут упокоение и спасение вјечное. Вједоможе буди, јако от игумена јакоже инаја всја благаја, сице и обгачеиштие начинатисја имат, тај бо прежде и имјение свое и вољу своју отложити должен да Братвју в тожде повинет. Ашче бо