Српски сион

О тр . 3?2.

СРПСКИ СИОН

Бр. 11

родним су наукама закони опћенити, независни од воље и без изузетака. Онај који учи духовне науке, радо се позивље на ту^ аукторитет, док онај, који учи природне науке, говори из увјерења. Он може о стварима сам свој суд створити, па му та сталност закључивања пређе навиком и у приватан рад — образује се карактер. Тијем се пробу^ује и слободоумност у човјеку, јер кад човјек свикне слободно судити и слободно своје мишљење казивати у једном правцу, казаће га и у другом, те му сав рад добије обиљежје слободе. На тај начин стварају природне науке слободоумност, те су много допринијеле, да се укину везе средњевјековног ропства, блло крвног, било религиозног. и 1 ) Не би нам запело за око ово мјесто иначе, да нема у њему нешто шаљиво и занимљиво. Навикли смо читати ове чланке у гимназијским извјештајима са великом пажњом и достојним поштовањем, надајући се наћи у њима нешто ново, још нечувено. Али кад човЈек наиЈ>е сваке године на по један чланак, који је тенденциозно написан и једнострано, често и безобзирно на остале предмете, који се предају на истом заводу; онда нам то удара на ону пизнату : „Сваки циганин свог коња хвали" ! И доиста не варамо се у томе, јер ено одмах иза Грђићева чланка у „Извјештају сарајевске гимназије од 1902. године", у коме се хвали и у звијезде кује изучавање природних наука и математике, долази у новој години расправа професора Шмалцла, гдје хвали изучавање класичних језика и литературе побијајући може бити чланак Грђићев. Гдје је ту ме^усобно поштовање предмета? Гдје је ту потребна хармонија у образовању омладине, која све то чита и природно лелуја се у пресуди, на коју ће страну ? А може бити у себи ствара закључак, који није ласкав ни за једно ни за друго, попут суда шпанске краљице на диспутацију у Толеду. 2 ) Нека нас нико криво не осуди, јер не У Ор. сН. 2 ) Задша строФа Хајнеове пјесме : ОЈзрииЦои.

сматрамо бескорисним писање расправа у гимназијским извјештајима, само нам је жеља упутити аукторе на хармоничан рад и узајмно поштовање, што би било од великог значаја за наставу и успјешан рад на образовању омладине. Но почем горњи чланак професора Грђића додирује духовне науке (рачунајући ваљада овдје искључиво религиЈу и филозофију), а религију управо немилостиво удара називајући је ропским јармом или везом, што је Једно те исто, морали смо се код њега мало зауставити. Зашто би нпр. религија била за човјека ропство по мишљењу Грђића? Зато, јер религија позитивно наређује човјеку, како да чини, како да живи не само у једној прилици, него увијек кроз сав живот, „што онај који учи духовне науке радо се позивље на туђ аукторитет, док онај, кој*и учи природне науке, говори из увЈ*ерења. (Зар баш увијек?). „Он може о стварима сам свој суд донијети, па му та сталност закључивања пређе навиком и у приватни рад — образује се карактер." Јест, онаЈ, који учи религију и религиозан Ј - е, позива се на туђ аукторитет, али на аукторитет не људи, него највишег моралног Идеала, самога Бога и његове најсветије воље, јер у религији нијесу закони вољом људском постављени, нити су пуни изузетака, него су позитивни и увијек Једнако захтијевају од човјека, који у ре* лигији ипак ниЈе „роб", јер му је дана слобода у раду, да бира добро или зло, смрт или живот. И учинивши једаред добро, покушаће и други пут. То му пре^е у сталност и навику, и тако се образуЈе не математска, но хришћански карактер. А гдје Је та слобода и самосгалност природњака и математичара, кад ни стопе не могу се маћи не помињући ту|> аукторитет и хипотезу Хелмхолца, Канта, Лапласа и других ? Дакле образовању карактера од особите је и једине важне величине изучавање природних наука и математике, Ј *ер природЕвак и математичар је сасвијем одличан од осталих смртних људи (о суЈ *ето људска !), он о стварима може доно-