Српски сион

б р. 13

српски сион

круиним словима штампана — дакле тихничка леио израђена. Талајани добише у години 1903. катихизис са 62 слике „Сотреп(Ио с!е11а Доиппа епвЉта", определ>ен за горњоиталске дијецезе, а препоручен од више ломбардијских кординала и епискоиа. А главна скупштина католичких вероучитеља на средп.им заводима аустријским, одржана 15. Фебруара 1904. у Бечу труди се да изнађе срества и начина, како ђе шта више и гимназијским ученицима олакшати и угодним учинити студију веронауке, и валази их у увађан.у учила за очигледну наставу, зидннх карата, скиоптикона, религијског атласа. Но ред је споменути, да и наше веронаучне књиге нису са свим без илустрација. Ено у г. Вукићевићевој „Првој настави у вери" учињен је иочетак са неколико сличица, али само почетак и то са замрченим клишеима, јаснима од прилике као почетнн радови Русовљева Емила. Па нпак смо констатовали, да и те еличице буде интерес и пажњу дечију. И ако су горе наведени разлози за побољшање и полепшање техничке израде наших веронаучних књига до очвгледности јасни и оправдани, и ако стоје у сагласности са захтевима модерне педагогике о очигледноети и наставе; ипак остају само разлози и жеље све дотле, док их анкета за састављање веронаучних школеких књига, односно издавачи у претрес не узму, уваже а реализују. А дотле? Дотле се можемо ми катихете на основним школама сами својим снагама помоћи. Техничку израду веронаучних књига до душе не можемо поправити, али се можемо послужити илустрацијама као помоћвим срествима при настави у веронауци, а особито у библијским повестима. ХромолитограФија и типограФнја Ефтима Ивановича Фесенка у Одеси продуцира лепе обојене слике — икове на папиру ио незнатну цену, на којима су престаељени разни моменти из свештене историје, и које су од стране ев иетроградског духовног цензурног комитета одобрене „длн школб и церковнаго употребленил." Благочестиве црквене опнгтине наше без еумње не ће одбити молбе својих свештеника, па ће вотирати неколико Круна за набавку ових, ових нри веронаучној настави тако нужних икона; а и свештеник ће као вирилан члан меснога школ ског одбора испословати код истога да за школу набави Јосииа Биничкога патентирани

„Свјетозор", који насликани предмет у природној величини приказује, гледаоца очарава и задобива, и недозвољава да се на њему расматрано икад заборави. Држимо да нема хришћанског срца тако тврда, које се не би заплакало посматрајући у „Свјетозору" у природној величини, пластички приказане иконе н. ир. „страданш ХристоввихЂ." Па ако је катихета икоје вероисновести дужан при веронаучној настави служити се и тумачнти ученицима иконе, то је православни катихета највише дужан. Наша света црква дала нам је кичицом живопишчевом у боји умоченом у свакоме храму на иконостасу исиисати књигу св. вере наше, која се —у век отворена — нуди на читање и богоугодно размишљање свима побожним посетиоцима храма Господњег. а како ће ју читати, ако нису чули, како се читати има, „какш оуслкииата вјзх пропокд^кагоцЈагш; 4 ' (Рим, 10. 14.).*

Светоеавека проелава. Нише В ладимир Б оберић. (Свршетак.) Но до видимо, гдје лежи узрок том несмотреном и безразложном нападају на цркву и религију, и зашто неки говоре о религиозном ропетву као о неком бауку, зашто неки и на дану виде утваре ? Узрок је томе „елободоумност", за којом жедио тежи данагањи вијек, којој „сло бодоумноети довешће л.удски род темељно и боље проучавање математике п природннх наука", макар и на штету религиозног васпитања на средњим школама. Но пустимо, нека један представник овога сам говори: „Учење математике и природних наука доводи собом и самосталност рада и воље, што је особито знатно за образовање карактера. У томе се правцу истичу природне науке много изнад духовних. У духовним су наукама закони већином вољом људском постављени и пуни су изузетака. У при* Српска манаетирска штампарија примивши у свој^ вакдаду „ Бкблнчну иовест старог и новог завета ", шт» је напиеао г. прота Јован Борота, за идуће њено иадање: постарала ее 8а нужае депо иврађене бибдијоке сдике. Урвд.