Српски сион

Отр. 358.

(1РПСКИ

СИОВ

Б р . 13.

Чланак I. 0 иравославним местним црквеним оиЛинама. A. Обћа определења Б. Местна црквена скупштина B. Местни црквени одбор Г. Избор ђакона Д. Избор системизираних и личних парохијских помоћника. Е. Избор окружних протопрезвитера. Чланак II. Редукција и дотација иарохијалнога све&енства. А. Редукција. Б. Дотација. Чланак Ш. 0 србским иравославним основним школама. Чланак IV. Остале гиколе. Чланак V. 0 црквено народним закладама или фундацијама. Чланак VI. 0 србском народном сабору или конгресу. A. Обће установе. Б. Пословни ред србскога народнога сабора. B. Изборни ред за србски народни сабор. Чланак УГ1. Еиархиалне консисторије. Чланак VIII. Митроиолитски црквени савет. Чланак IX. Прелазне установе. ЧЛАНАК I. 0 православним местним црквеним обћинама. А. опЛа оиределења. Пошто се у уводу разлаже, што је црквена обћина, и по ком је заступана, установљује се под Б. §. 11. број скуиштинара тим начином, да у обћини а , која нема више од 50 бирача, ови сви сачињавају скупштину б., даље до 2000 душа има бити 30 в., од преко 2000 до 4000 душа 60 г., од преко 4000 до 6000 душа 90 д., од преко 6000 душа 120 скупштинара Овај број скупгатинара јест у обће превелик и надилази далеко установе о заступању политичких већи делокруг имајућих обћина. Осим тога су такове

многобројне скупштине неокретна тела, с којими је тешко управљати, особито кад се у обзир узме слабо изображење сеоскога житељства. Горе наведене установе под а., и б., стоје међу собом у неразмјерју, јер број од 50 бирача представља 300—500 дугаа, па бн скупштина тако малене обћине била већа од оне на 2000 душа. Било би довољно кад би се установило: до 500 душа 12 преко 500 до 1000 душа . . . 15 преко 1000 до 1500 душа. . . 18 преко 1500 до 2000 душа. . . 21 и т. д, од сваких 500 душа 3 заступника више. §, 12 гласи: „Бирачи су, који су 25. годину жавота превалили, уредно иринеске илаЛају, самостални или су у задрузи ожењени." У овом би § требало испустити ону установу „који уредно принеске плаћају", јербо би се догодити могло, да не би ни толико бирача било, колико је потребно скупштинара. Ову установу ваљало би дакле пренети у следећи §. 13. гласећи ево овако. „Изабрани могу бити, који су 30 година превалили. Свећеници су већ по својем звању чланови скупштине". Овај §. ваљало би ево овако исправити. „Изабрани могу бити, који су 30 година превалили, који не живе у мешовитом браку, који не дугују обћини у принесцима и који не стоје под плаћом у служби обћине. Парохиални су свећеници пак већ по својем звању чланови скупштине и не потпадају под избор у скупштину". §. 15. „Бирање има бити под председништвом скупштине и у присуству местнога црквенога одбора". Ова установа претпоставља већ уређену обћину и случајеве надупунења броја скупгатинара, али не одре^ује нигата за први избор скупштинара, нити за избор председника. Избори су у обће тако важан чин,