Српски сион

Б р . 13.

СРПСКИ СИОН

С тр . 377.

тааица Милева) — не знам. Свакако није ни срећна ни умесна. Изгледа ми, да се но што — по то хтело, да у оном делу цркве, у коме женске стоје, буду на прозорима женски ликови. Али тражити гога парите^а и у цркви, и ма по ко.ју цену, напроего нема смасла. И ја се заиста чудим, да је тај несмисао и бачка консисторија могла одобрити. Ако тако и даље пођемо, можемо набрзо доћи до тога, да на прозоре, а можда и на друга места у нашим црквама, стављамо ликове и других цоауларних личности, можда и из садашњице! Осим тога, ако је било намере популаризовати Србе свеце, могао се у Спбљаку наћи згоднији избор тим ире, што се н. пр. лик Св. Сгевана Дечанског налази и у реду престбних икона на иконостасу; а о цару Урошу, који је проглашен за свеца ноглавито због тобожње мученичке смрти му, новија историјска истраживања сведоче, да је природном смрћу умр'о. Зашто да међу ликовима Срба-светаца у новосадској саборној цркви не доби места Симеон Мироточиви (велики Сгеван Немања), који је не само ујединио српску државу, него и иравославној српској цркви учинио неоцењиву услугу тиме што је истребио богумилство, и који се напослетку, када је извршио дела достојна вечне хвале, одриче круне и живи и умире као ирави испосник и богомољац? Ни на једној, међу тим, од ових икона и слика нема натписа, који би казивао, ко је дотични светитељ односно личност. А то је по мом мишљењу ногрешка, јер изузев ликове Св. Николе и Св. Ђурђа — ни сваки образованији Србин не може се лако довити: кога треба један или други лик да представља? Но, ваљада у накнаду за то, на врпо видан начин је истакнуто: ко је даровао дотичан прозор, на тако видан начин, да већма упада У очи, него сама икона. Мало више смериости а мало мање таштине бар се овде, у цркви, могло очекивати. Али ни то није све. Доспело је на прозоре те чак и име фирме, која их је израдила! На свакој стоји покрунним, видним словима: 1мре Желер Вудаиешт (негде и Вџдапешт). Стављање овог последњег т. ј, имена фирме већ је неиристојност. Какве заслуге има та фирма (чивутска?), да бесплатно и гако рећи вековечито ставља своју рекламу у сриској цркви? Је ли она те прозоре цоклонила? Није! Па

онда, са чијом дозволом та фирма мађаризира у српској цркви? Јер се на реклами тој не каже Вудимиешта , као што се српски каже, него Будаиетт (да ствар буде по мало и смешна испало је свуда В место Б.) Ову непристојност треба избацити са прозора и то одмах. * 2 (Иконе Стевана АлексиЛа). Од далеко већег значаја јесу иконе Алексићеве. Овај младн српски сликар, који се — колико ми је познато — у широј јавности сада први пут приказао са својом сликарском уметношћу, израдио је свега 7 икона: 1.) велику икону на средини свода црквеног, која приказује Вога Оца у слави небесној, 2.) четир евангелиста , чији су ликови (у седећивом положају) смештени на четири стране око поменуте велике иконе, 3.) Св. Духа, у виду голубијем, на своцу над амвоном, и 4.) велику икону: Старизаветни иророци Мојсиуе, ИсаЈија, Јеремија, Језекиљ и Данило. на зиду над кором. Све су ове иконе израђене врло брижљиво и сведоче колико о таленту (који ће тек да се развије, ако за то буде било и повољних услова), толико и о марљивости младог сликара. Мени је најлепша она над кором група сшарозаветних иророка. Слика је тако живо и пластично изведена, да ликови формално плове на облаку, на коме су. Мало незгодно је само ириказан онај од пророка, који је гледаоцима леђима окренут, јер му се горњи део тела некако и сувише наднео преко облака над безданом ваздушном, те чисто изазива страх у гледаоца да ће се у заносу, у коме се исти пророк очевидно налази, строиоштати доле. Вог Отац у слави небесној (копија слике оца уметниковог у арадској српскрј цркви) у целини је лепа и импозантна слика. Неке цојединости, које ми се не свиде, можда долазе отуда, што перспектива не допушта, да оне, гледане од доле, друкчије изгледају. За то о њима, као нестручњак, нећу ни да говорим. Него ћу да приметим нешто на анђеле, који се на овој слици виде, а међу којима је и женских т. ј. потпуних девојачких прилика, само са крилима. „Авђели су дуси бесшелес■■ ни а и т. д. учи нас догматика. Кад немају теда, немају ни цола. С обзиром с једне стране