Српски сион

В р 14.

С ГР , 399.

чтс илшк на ног8 Ж Е оа франц8скоги», на» сслиии то /И>ксто, и испк в<5рб јјк оучинена, х 8 ' ДОЖНИЦИ бкр*ктДИЈТГА изрлдни, Ор8ж'!А НЈ Д{р = запк кто тл/ик носити, разк-к егда исуодитк на п8т1Ш1ств'|«. И кисма вода та<ић изкир« планинско естк /и-ксто красно елизх (га^онТи. нј вк1 жнф возвранилк покоинуи Лрх'"' г јшскопк ЕТкентТи, и/иалх ес/ик на/И"крЕнТе по> сктити &<)§6 нгк Та Д клд (/иТа и оучилифа. Еоз вратикиксл па'кн вх царств8км||8к> ЕиннВ, естк кх ^рЛ/И'к стагш п«рво/и8чжика Отбфана и НрХ1Д ? акона <иа'л§ кгс-кдВ сотворилк Ш /иир>к, ЛМБК"к, и СЈД/ИИ ВСЈЛЖСКИХК СОКОр^Х 11 Н4 л& тинскТи газ^кг, тог«) ра'ди х<> т, кли л * а затко' рити изВ.илжна, и та предика кила на пра'здникх кск(Х стк^х по ри/иско/их. Хот^кл^ ес/их продолжити ефе, но егда кид"кх х козкранАктх и р8ки возложити х«т*кли на /ИА, ТОГда Оу/ИОЛЧаХХ. (Наставиће св.)

Која је боља управа манаетирска? Д. Р. (Продужење.) ч ™*" Са уређењем ериско иравославих манастира у карловачкој митрополији бавили су се иочевши од митроиолита Мојеија ПетровиКа, иа све до патријарха Самуила Маширевића, мање више сви митроиолити патријарси, и издавили разна правила за калуђере и управу манастирских имања — прихода и расхода, односно нозивали управе на вршење старих правила. Ну, све њихове наредбе и уредбе врло су кад што хаениле. На њих су се управе већивом врло мало обзирале и ретко се где у ком манастиру по њима поступало. Д ж су се скоро сваке године мењали управитељи манастирски — игумани — које је братс1во бирало; дотле је још управитељ-игуман морао да се обзире на глас братства и братство је имало удела у управи мавастирској т. ј. без његовог одобрења није смео управитељ-нгуман да ради по својој вољи шта хоће. А није могао да ради по својој вољи с тога, што је знао, да га код првог избора не ће братство изабрати за уиравитеља-игумана. Кад је пак уведено иод митрополитом Павлом Ненадовићем 1753. општежитије и укинуте ј осопшчине по манастприма, и кад еу се почели ' управитељи -— игумани да бирају на вечито — ; до смрти ; од тада су почели управитељи-игу-

мани већином да раде без договора п саветовања са братсвом и иочели да раде којешта, због чега су поједини митрополити и бивали принуђени да издају или нова правила за калуђере — управо за насгојатеље манастирске или да их упозорују на стара правила. Ал сва та правила ретко кад да што хаснише, и није се њвма постигло оно, што се мислило постићи и зашто су управо и издата била. Наетојатељи манастирски за свој рад ниеу се бојали братства, које их је морало слепо елушати, а да им не буде ништа за свој рад, к<>ји се обично косио са манастирсклм правилима, за то су се већ постарали „дворјани", те су тако лено и безбрижно радили но манастирима шта су хтели. Много су времена•— још — за Рајачићево доба — из дворова инпе комисије у тако звану, „аромену"; ал за то су и поред њих многи и многи нееавесни настојатељи дотерали манастир до пропасти, дочим се чланови комисаје нису „празни" враћали у двор. Тим манаетиреким — управо дворским комиеијама радовали су се и настојатељи манастирски и чланови њени, први, што је комиснја обично премннтала „ненослушне и ненокорне" калуђере — јеромонај;е и ђаконе —, а други што се нису као што рекосмо „празни" враћали у двор. И то је ишло тако и поред све оне строге апелаторијске наредбе од 1854. односно 1856., коју је саборски одбор 1875. усвојио и у српском преводу издао 1876. и која и данае важи — бар на папиру, пошто нема новије. Како је народни сабор од 1864.|5. затекао већину наших манастира у доста јадном стању, и пошто је онште мњење било, да се — ако се остави и надаље калуђерима да они уцрављају манастирским имањем, не може увести ред у њима и да од њих не ће имати ни дрква ни народ икакве користи ; то је сабор у V. одељку својих закључака, који су и потврђени, донео у погледу управе са манаетирским добрима ?ледећа наређења. По §. 5. А. Администрација манастирских добара поверава се дентралној унрави народних Фондова под архиепискоиом српским, која ће привремени начин манипулирања одредити, и предлог о том за коначно решење идућем народном сабору подвети. По § 6. А. Манастирска добра и њихови при-