Српски сион

'Ј тр . 401.

да вастоји, да се све то у уредне књиге уведе; он ће надгледати да се плодови и сроизводи непродаду у невреме и без нотребе и ца се за то сходна цена постигне и тога ради учествоваће у седницама у којима ће се решавати о спекулативним продајама производа и друге знаменитије продаје, које се ради обични домаћи потреба предузимају, имају се њему на знање дати. Ако члан комисије неред примети, имаће га отклонити, а ако би тога ради промена у управи или манипулацији требала, позваће и друге комисије, да нуждне наредбе учине." 8. Ред којим ће комисије ири времену свога задатка поступати, оставља се њеном увиђењу но пре свега ће имати она ионисати стање по стојећи плодова и производа". 9. Комисија да буде : а) за манастире архидијецезе: једна за Велику Ремету, Крушедо, Гргетег и Фенек, друга за. 1 Оиово, Раваницу, Јазак и Бешеново, трећа за Шишатовац, Кувеждин и Привину Главу, и четврта за Раковац и Беочин; б) за манастире у Банату једна за Бездин и Ходош, друга за остале манастире у Банату ; в) за манастире Бачке једна комисија; г) за манастир будимске дијецезе једна комисија; д) за манаст. пакрачке дијецезе једна комисија; е) за манаст. горњо карловачке дијецезе једна комисија. Свака од ових комисија да буде од три лица." 10. Комисијама овим додаће дотичне конзисторије по једнога члана из средине своје, но неизаслање или несуделовање конзисторијског члана, неће саборску комисију у своме раду нречити моћи." 11. Чланови комисије имаће дневнице од 3 Фор. са подвозом и становањем и препитањем у манастиру, за време деловања, Ова дневнице иду на рачун манастирски добара а по потреби даваће се као предујам из клирик. Фонда." У КХП. седници од 8. Јулија 1870. изабрати су чланови исте комисије за манастире. У последњој је одржаној седници 25. Јулија 1870. изабрао народни сабор соборски одбор од 9 лица. Исти је саборски одбор у својој првој седници 15. Септембра 1870. иоверио своме члану Ђоки Димитријевићу, да изради предлог о начину целисходне администрације манастирских добара, и да се позову комисије манастирске,

да на ту циљ што скорије саонште стање манастирских добара, са својим мњењем о начину даље администрације. Исти је члан саборског одбора поднео 1. Маја 1871. народном сабору свој „Предлог за уредбу о уирави црквено народних добара и о дотацији и редукцији манастурског свештенства." Предлог је овај устунљен посебном одбору, и рад је његов стављен у седници од 1. Јулија 1871. на дневни ред. У том је погледу донео сабор следеће наређење. §. 1. Манастирска добра — — — — етављају се под администрацију главне управе и добара и Фондова у Сремским Карловцима. §. 6. Који начин економског газдовања да се усвоји, одредиће се обзиром на пределне околности главна управа — —". §. 7. Донде, док се у §. 6. означене уредбе не донесу, иоступаће економско особље у вођењу економије онако, како то главна унрава међутам за целисходно нронађе и одреди. §. 11. Осим надзора, који ће се у 6.) напоменутим уредбама завести у ман. добрима, надзираваће економа настојатељ, коме се у дужност ставља, да рад економа сам или преко братства прати — настојатељ имаће даље ираво и дужност, да пази па инвентар манастира, ман. зграда и добара и да сваки недостатак у томе као и друге мане, неред, ил злоупотребе у економији неаосредно или путем иретпостављене црквене власти, главној управи доставља. Економ је дужан настојатељу рачуне и дневник показивати". Известилац је саборског одбора Ђока Дамитријевић поднео у име одбора 2. Јулија 1871. сабору извештај о манастирима, у ком се рекло : — Из тога узрока препоручује се управи добара на прво место домаће обделавање, које би се ностенено имало завести свугде онг^е, где су околности, положаји и каквоће земље иоле новољне и нуждан капитал и знање стручао на расположењу стоје". У саборској седници од 12. Јулија заподене се питање о томе, да ли да се закључци саборскн у погледу у обзиру управе нар. Фондова и црк. народних добара — па и манастира — на превишње знање или одобрење поднесу, и на нредлог Ђоке Димитријевића сабор огромном већином закључи, да се само на превишње знање поднесу.