Српски сион

Б р . 14.

0РПС1Ш

СИОН

Стг. 391

закленут, по сему објегачанију да испол> њава и по уставам житие свое да водит." 23. Августа 1756. положин је у мае. Кувеждипу игуман Нил заклетву, у којој се обзезао да ће савесно иснуњавати своје дужности и старати се за напредак оба манаетира и братства. Тог истог дапа управило је поменуто изасланство митр. Ненадовићу следећи извељтај. „Високопреосвјашчењејши. По всемилостивјејшеј ренолуции и указу вашеја ексделенции совершение сотворихом и игумена поставихом јрм. Нила и јураментом обвезахом, такожде проче служителе. Наредихом намјестаика јрм. Мојсеја, заклетија старци : проигумена Захарију, СгеФана молера и Германа монаха. Еклисијарха јрм. ЈеФтимија, нротоколиста Арсенија, кључара Василија монаха.. У мон. Дившу оправихом проигумена Захарију, Партенија јрм. икономом тамо опредјелихом, јему сномошчника Германа монаха, Тимотеја јрм. еклисиархом, Макарија кључаром и Јоана монаха јему епомошчника дахом, тамо јрм. Никон иребивати будет. а прочаја всја братија здје пребивати будут, и на всемилостивјејшему расположенију и нарежденију в. Ек. контенти остајут. Ироигумена Захарију у капелу придворну в Карловцје чреду чрез мјесјац днеј держати, а Арсеаија и ЈеФтимија јрм. во аресг чрез мјесјац днеј такожде наредихом.* Хесан от приходов и отходов примити немогохом, понеже ' Арсениј јесг остал у Карловци, а протоколи у јего ормару и тако ормар запечатихом и игумену Нилу на собљудение вручихом дотоље, дондеже они от арести освободјатсја. У грјадушчују недјељу арх. шшпатовачки с игуменом Нилом отити будут в мон. Дившу инвен тариум нрегледати, а здје инвентариум ирегледати будут когда Арсениј пријдет. Сија всја во всјакој покорности изјављајушче вашеј ексцеленции, пребиваем". 1758. утекли су и напустили манастир Кувеждин и Дившу јрм. ЈеФтимије намесник кувеждински, Герман монах намесник

* А Нил оног истог дана ког је осуђен био да не пије вина до преображења 1757., тог иетог дана постављен је аа игумана! Уред.

дившански, дјакони Дионисије, Леонтије, Василије, Симеон моеах, услед чега је одредио митрон. Нееадовић архимаедрита шишатовачког Вићентија Поповића и ексарха Пахомија да извиде за што су напустили манастир. Они су обавили испите у Кувеждину 7. октобра 1758. Из истражног се записника види, да су иебегли калуђери бш.и незадовољни са игуманом Нилом, и да су хтели да им буде игуман намесаик Јевтимије. Кад им то вије испало за рукои, једни од стра и гонења игумановог, а други подговорени од неког Симеона калуђера из ман. Савине у Далмацији, који је ђаконима говорио, како ће их у Далмацији занонити, а једном, дч може тамо и владиком постати. 20. Марта 1759. обратио се игуман Нил (нотписао се Јоановић, а у опису је манастира од 1753. наведен као Клеутовић. Јовановић се нотписао сугурно по оцу Јовану) митр. Нееадовићу са следећим питањем. „Високопреосвјашчењејпш — I Вашему високоарево сходителству со овим моим всјех нижајшим и покорним писмом извјествуем, како сего настојашчаго 9. у Илоку скупштина била снахиска, и кнезови онамо позивачи сремски, из села Дивоша кнез Јоан и иеколико кмета са шним била, и нима заповед издал Г. Губернатор Јосиф Демковић да премјере и подају људма на сесионе земљу, и что неизиће у спахиском грунту, да људе оне намире с нашом земљом колико буде им требовати, тако сказует пама кнез да су отговарали јему, они како несмију моћастирску земљу они мјерити нити људма давати и он им онпро заповедал да таки то ураде, и за аренду јему напомињали, како на монастирску земљу аренде не могу давати, а он говорил јешче веће оће они људи давати нежели от наше земље снахиске, и кнез нама дошао неки дана и за то сказао, тако јему јесам говорио, да ни но кои начин неусудисја земљу нашу мјерити, нити даваги докле ја нејавим В. Е. и јесам ишао Г. отцу архимандриту и с ним се за то разговарао чтоћу чинити, пак су ме послали да кнезу закажем да