Српски сион

О тр . 39&.

СРПСКИ сиоћ

-Б р. 14

он у земљу монастирску неднра, и јесам кнезу сказал наша је земља иодељена и вама дата свакоме и у протоколу монастирском јесте сви унисани и по обичају прежднему и царски нам издата превелегија и у садашњој царској уредби како су нас поставили, и вам пак ваше добро и усјевну земљу дали без аренде, и никоме нисте дужни давати что имате окром монастиру обични десетак и проче, и они говоре да нису ради подпасти у таки данак већ ако сила буде, за то просим Б. П. шчоћу чипити ако почну мјерити, или ћу бранити или допустити, то они пак новину почињу неку, нак ће и више шчо скорим, совершујући — — — —". 16. Јулија 1759. обратио се игуман Нил митронолиту Ненадовићу с питањем, да л да прими по ново у манастир јеромонахе Саву и Јоаникија, који су неколико пути бегали из манастира и ишли римском свештенику у Митровицу да се ноунијате. 30. Септ. 1765. јавља игуман кувеждчнски Иларион Станојевић измеђ осталог и ово: —- у Дивши чесма отца Матија совершена јешче непокрита; келие зидајутсја свуд наоколо, изидане сверху врата. — —" * # * Пошто смо дошли до још једног нисма игумана кувежданског Атанасија; то ћемо и њега овде навести. Исто гласи: Како јест повељением Г. Г. патриарха и репартиција изишла на наш монастир Кувеждин 110 Фор. и тако догорившесе з братиом монастира Дивше како и јесу у грунту нашего монастира по привилегии, того ради согласивше се когда господ бог даст те се сад оконча грунт и укрепи се, тогда да призовемо ближнего монастира имумена и јешче њеколико госиодара да видимо что буде прилика дати им ораће земље и планине что марва може ходити, и тако размотривше о всем опредјелити что они братија дившани будут спомагати нам више поменутога монастира братии у сваки порез кои се наложи на више помјанути мон. Кувеждин, на кои начин буде се нашло право, того ради своеручно

подиисуемо се и печатију монастирско.ју потверждуемо за болшее вјеројатие. Даго в морастиру Ковеждину Ноем. 23. 1745. года. М. II. Атанасиј игумев. Кирил, проигумен ковеждински јеромонах. Георгиј јрм. наместник. СтеФан јрм. Леонтиј монах. Партениј монах. Анатолие монах.

Мњење патријарха Самуила Маширевића о закључцима народног еабора 1865. Д. Р. После дугог мољакања и чекања, једва се допустио расправан ерпски народни сабор, који је отворен 25. фебруара а завршен 24. марта 1865. године. Исти .је сабор знамеиит с тога, што је рад истог сабора већином потвређен — с неким изиепама —, те и данас важе његова закључења, која се налазе у тако званом и познатом „Кр. рескрииту од 10. Авг. 1868." На истом је сабору водио главну реч ц к. комесар генерал барон Јосиф Филиповић, који је био председник саборски. Генерал се Филиповић из почетка и то од доласка владике темишварског Самуила Маширевића за администратора митрополије, па све до избора и потврде његове за патријарха, добро слагао с њиме. Доцније иак по потврдн Маширевићево.ј, охладнела је њихова љубав, што се могдо видети и за време расправног сабора, а и што се види из акта патријарховог, ког овде наводаао. Акт овај Маширевићев, не само да је значаЈан за историју сааог сабора од 1865., него је знаменит и с тога, што он баца јасну слику на понашање романских посланика и држање сабора спрам њихових потраживања. 0 тога га и наводимо у оригиналу да послужи и он као прилог у пзрници између нас и Романа. Истп гласи: