Српски сион

Б р . 16.

О тр . 463.

лељује у свакој црквеној опћини местна црквена скупштина". §. 6. За бирача у скупштини и за посланика на сабор, може бити изабран сваки православни Србин који је 30. годину живота навршио, који је у уживању гра^анског права и који је безпорочан. Боље би било ево овако: ,,'За бирача и за поеланика на. сабор може бити изабран сваки онај право славни Србин, који није чл. I. §. 13. искључен од избора у црквену скупштину онога места у којем стално пребива. §. 7. Избор бирача свргаава се пред одборима оних места, у којима се избори предузимају, тако, да свака црквена опћина до 500 душа бира једнога, а веће опћине од сваках 500 душа по једнога бирача, осим овде назначених парохија и слободних крајишких опћина, које посебно право избора имаду. Врху избора одлучује већина присуствујућих. Избор може се обавити итд. И овај §. ваљало би боље јасности ради овако еаставити. „Избор бирача обавља се по свакој месној црквеној скупштини пред местним црквеним одбором тако, да свака црквена опћина до 500 душа бира једнога, а веће ооћине од сваках 500 душа по једнога бнрача. Од овога правила изузимају се оне у §. 11. назаачене црквене опћине, које посебно право избора имаду. Избор одлучује већина присутних црквених скупштинара и одборника. Ево ово нам се свнђело приметити на основу о уре^ењу српских православних црквених опћина, школа и фундација, ну још се мора додати да би лакшег и бољег прегледа ради целу ову основу требало разделити на чланке, како су у уводу означени с додањем још трију чланака, и то: о епархијским конзисторијама, митрополитско-црквеном савету и о прелазним установама, Из предлежеће основе неможе се разабрати, како би митрополитско-црквени савет имао састављен бити, и који би му делокруг припадао; него нема двојбе, да

би устројење тога савета, као друге ин штанције за економичко црквене, школеке и фундационалне послове српскога православнога народа посве користно и целисходно било. Да се овој власти сходан сустав и делокруг определити узмогне, ваља пре свега разјаснити : а.) Зашто су потребне поеебне установе за уређење српских православних црквених опћина, школа и фундација, и б.) која се средства и којим начином употребити имају, да се црквени, школски и закладни економски послови уредно обављају, те да се с црквеном, школском и народном имовином ваљано и савеено управља. Народна ерпска јерархија у држави аустријској, оснива се на привилегијама подељенима српскому народу по царевима ауетријским. По садржају и духу тих привилегија, неодвисна је народна српска јерархија, у аустријској држави од сваке друге цркве, па и сама влада поделивши народу српскому неодвисну јерархију и право бирања својих црквених поглавара, те право уређивања својих црквених и школских послова, утиче у такове само у толико, у колико јој припада опће право надзирања. Сва привилегиална права неможе на род српски непосредно сам по себи извршивати, већ их преноси страном на црквене своје поглавице, придржавајући себи право на саборима преко својих посланика бирати врховнога црквенога поглавара и право уре^ивања црквених, школских и фундационалних послова. Али уживајући та права, преузео је народ и дужност, све терете скопчане с уздржавањем цркве, свећенства и школа сам носити и потребна к тому средства давати. Како дакле да се с једне стране народна привилегиална права врше, с друге стране с тими правами скопчани терети на опћине, обитељи и поједине особе праведно разделе, и како да се са собственом народном имовином и с приносци народа на корист цркве и школе