Српски сион

СРПСКМ СИ0!1 «1г-. 16

Стр. 461.

располаже, потребне су уредбе околностима и времену сходне. Ове наредбе може народ православни српски на саборима преко својих пославика закључити и превишљим дозволењем Њ. ц. кр. апостол. Величанства у живот привести. Те уредбе ограничене су на установе о управи црквееих, школских и закладних послова, но имају точно опредељивати, ко се с тима пословима има непосредно бавити, ко ли има право и дужност уредно пословање надглецати и расправљати послове неспадајуће ва поједине црквене опћине, него се тичу или њих више заједно, или пако целога народа. Назочна основа установа за уређење упитних послова, опредељује а.) начин управе и б.) средства за уздржавање цркве, школе и љихове управе. IIо нарави ствари саме и по примеру политичке управе, има се свака поједина црквена опћива бринути за све што непосредно на њу спада, ну припада јој и право утицати све такове послове тичуће се ње. Послови веће важности, који се напосе озаачити имају, као и они послови, који се односе на ваше или на све црквене опћине једне епархије, спадају на надлежност епархиалне конзистарије. Напокон мора бши још једна власт, која има у другој молби решавати призиве проти одлука и одредаба епархијалних конзисторија и која има руководити и расправљати текуће послове особите важности за сав народ српски. Ову власт не може представљати архидиецезанска конзисторија, дочим и она као епархиална конзисторија мора потпадати под ону власт друге инштанције, а не може ју представљати нити митрополитанска апелаторија, која је позвана као суд друге инштанције на пресуђивање строго црквено правних и јерархичко-карних и дисциплинарних предмета. Имала би се дакле уређењем црквених, школских и фундационалних послова српскога православнога народа установити и она виша власт, која би имала

надлежност друге инштанције и у по словима опћенитим цркве, школске и фундационалне управе полаг постојећих уста нова, — а та власт могла би ее назвати митрополитско-црквенн савет Изнад ове власти стоји још народни сабор, заступник целога народа с правом преинаке постојећих и закључивања нових уредаба уз превишње одобрење. 1Пто је црквена опћина, како има бити уређена, какова има права и дуж ности, то установљује чл. I., а сустав и делокруг сабора опредељује чл. VI у претресивању стојеће основе, у којој нема никаквих предлога о суставу п де локругу оних црквено народних власти. које стоје изме^у црквене опћине и народнога сабора. Ми неналазимо се у положају предлоге иозитивне о суставу и делокругу преднапоменутих црквено-народних власти чинити, већ смо само покушали нацрт саставити, како би по нашем субјективном мљењу те власти се уредити могле. Чланак УШ 0 епархијалним конзисторијама. §. 1. Епархиална конзисторија састоји се из епископа (архиепиакопа) или администратора као председника, затим из два свећеника монашескога чина, 2 протопрезвитера, 2 пароха, 2 отмена лица мирска, конзисторијалнога биљежника и одветника. §. 2. Уз нормирани број конзисторијалних приседника осим биљежника и одветника нма постојати у свакој епархији још једнаки број наместника, који ће у запречењу уредних чланова конзисторије ове заступати и у заседаљима конзиствријалним њихова места заузети. §. 3. Приседнике духовне бира и именује епископ и пријављује њихова имено вања правитељству и митрополитској апелаторији. Мирске приседнике укључиво биљежника и одветника бира конзисторнја, и чини предлог митрополитско црквеному савету ради испословања. §. I. Конзисторијални приседници