Српски сион

Отр. 481.

оког о одржаном свешгенвчком збору његова протопрезвитерата и упућен је, да месеца септембра о. г. вбор поново одржи, занисник одржаног збора пак уступљен је одбору за оценивање темата. — Упиштен је избор пароха у Санаду због извиђајем доказаних неправилности и незаконитости с тим, да се сгечај поново расписати има. — Донесено је неколико решења у предмету матичних исправака. Расписан је стечај на упражњено место систем. парох. потоћнпка V. плаћ. разреда у Срп. Елемиру. — Спроведен је високосл. Митроп. Цркв. Савету уток Милоша Станковића из Арада против избора и наименовања окр. протопрезвитера-пароха арадског. — Жздано је епарх. бележнику на употребу и предлог мњење Ђуре Терзина члана ове епарх, власти у погледу препоручивања молбеница свештенства и свештен. удовица ради получивања државне припомоћи. - Пошто јереј Сретен П. Јовановнћ није у даном му року одговор на фискалну акцију поднео, постављен му је за заступника јереј Илија Белеслпјин парох темпшварско-фабричкп. — Решено је неколико бракоразводних предмета. — Свега је донесено 61 решење.

Српеко евештенетво меето венца | ИЛАРИЈОНУ узору и поноеу евоме. Неколицина свештеника од сакупљених на последњем дирљивом састанку и тешком растанку са телом узорног свештеника, архимандрита Иларијона Руварца, да обележе виднвм у исти мах и корисним знаком, своје поштовање и захвалност, наменише своје прилоге у своти око стотину круна за неку добротворну сврху. Није било времена ни прилике, да се одреди та сврха, али се споменула као најјала. мисао, да се оснује фонд Мларијона Руварца за награђивање тема богослова карловачких, из историје српске цркве. Прибравши мисли, после оних цирљивих тренутака, помишљамо, да ће, не само српско свештенство, него и народ српски, обележити извесним знаком своје поштовање и захвалност, узорном сину своме, па зато остављамо овом приликом и ми на страну начин, којим да искажемо тај осећај. Сврха ће се одредити. Мени је пала у део дужност да прилоге сакупљам а уједно и дужност да о овоме из-

вестим све срнско свештенство* да у чест и спомен узора и поноса српског свешгенства своје прилоге са мишљењем у коју сврху ко мисли, пошље на мене, о чему ћу извештај у јавности дати. У Карловцима 13. (26.) августа 1905. Прота Иван МаширевиЋ професор катихета.

ЛИСТАК. В е с т и. = Прослава Превишњег рсфндана Бегова Цар. и Аггост. Краљ. Величанства у Карловцима. Као п досада, тако је и ове годиее грађапство Карловачко на најсвечанији начин прославило рођен дан љубљенога владара Франц-ЈосиФа I. У очп самога дана осветљени су прозори барјацима окићених јавних и приватних кућа, а уз пуцњаву прангија и звонење звона са свију храмова, пролазила је градом ватрогасна музика, која је и сутрадан у зору будила становнике карловачке на свечано славље. У 9*| 2 сати на дан 'рађења Ераљева, одслужио је преузвишени Госиодип Патријарх Георгије са великим бројем свештенства у саборној цркви, пуно одличнога чиновнпштва и грађанства, свечано благодарење са многољетствијем Краљу, после чега је, у свечаној сали патријаршије српске, градоначел ппк карловачки г. Душан Мплнћ, предвео Његовој Светости огромну депутацпју претставника мјеснпх звања п уреда, просветних завода, друштава и грађанства, те је замолио Његову Преузвишеност Госиодина Патријарха да подастре Престолу владареву најсмернији али и најодушевљенији израз свагда искрене поданичке верности и оданости љубљеноме Владару. Његова Светост благоизволила је на то одговоритв да ће као п свагда израз тај Највишем месту дојавпти, јер је уверен да је љубав, верност и оданост Карловчана спрам Његова Величанства увек иста, увек чиста п искрена и да и да они не само данас, него свагда одушевљено кличу: Живело Његово Царско-Аиост, Краљ. Величанство Франц ЈосИФ I! Дуготрајним бурнии Живео нрисутних потврдише реч седога поглавице наше цркве. Истога дана у 1 сат поподне дала је Његова Светост у славу краљева рађендана свечани ручак *) Зато се учтиво умољавају уредништва српских ! листова да у ивводу донесу садржај ових редова.