Српски сион
С тр . 500.
ОРПСКИ СИОИ
Бр. 11
која те је често називала издајником Српскога Народа. Да, тако су те често и радо називали. Ти си био издајник, што си љубио истину више свега, што ниси хтео да дозволиш да се клањамо лажним боговнма, што си бранио невине људе, што си лажне Фантоме разбијао, што ниси дао да се Српска наука снута у конвенционалне традицвје. Ако је у борби за твоје принципе било сувише оштрине и горчине, ако је било и цинизма, све је то било само реакција на бесмислену акцију незрелог патриотизма. А они који су те називали издајником Срискога Народа грешили су душу, јер ти си био велик и редак патриота. Ми који смо те изближе знали и који смо чешће с тобом бивили, ми знамо твоју безграничну љубав према народу, твоју радост сваком напретку народном, твоју тугу због сваког рђавог рада и рђавог положаја нашега народа. Данашњи реални поглед на национални живот, и културни и политички, који све више отима маха, у великој мери. је последица твога рада и борбе твојих начела. Ти си доживео почетак победе твојих принципа. Српска Краљевска Академија отворила ти је своја врага, на историским катедрама Српскога Универзитета, који је мене послао да се у име његово с тобом опростим, има твојих ученика. Ма да си и у последњим данима свога живота мучен сумњом у себе и у будућност, и мучен слутњом и осећајем да у свету има много доброга и много лепога, што ти ниси уживао, да има јаког, бујног занимљивог живота, који ти ниси познао, — ипак ти је судбина одредила да на самртном часу као Мојсије видиш земљу обећану: свеж духом до последњега часа, могао си јаено видити осигурану победу твојих принципа, видети ново покољење које и на прошлост и на садашњост и будућност народну, гледа онако, као што си и ти гледао. Ево те опет на „Табли" где си тако често и радо боравио, где си радо гледао на југ у српске земље, док ти је ведри ум радио и стварао. Сада је тело твоје
мртво, али у оном животу што и преко гроба траје, живеће твој дух вечно. Он ће тамо удружен са духом Св. Саве, Архијсоископа Данила, Патриарха Пајсија и Максима владике, са духом Доситијевим и Вуковим бдити над Народом Српским. А овде доле међу нама и потомцима нашим време ће учинити много што шта. Оно ће можда оборити многе закључке твоје и иснравити многе погрешке. Али закључци твоји су пролазни као и живот твој на земљи, а главни принципи твога рада стални су и непроменљиви; они ће живети вечито, као и дух твој. Велики учитељу мој и мучениче Српске Науке, слава ти!"
Одношај световног учитеља према науци вере у оеновној школи. Пише парох Владимир МилутиновиИ. Одношај овај нормиран је већ одавво законским проиисима, према томе је он иравно ваљан и обвезан. То стоји Али се намеће питање: да ли га пракса као озбиљан критичар апробовати може, и да ли у свему одговара духу учења наше свете цркве? Трудимо се да одговоримо. Одношај световног учитеља према науци вере у основној комуналној школи у краљевинама Хрватској и Славонији одређен је школским законом од 31. лисгонада 1888. год. V. о црквеној управи §. 209, овако : . . Но учнтељ је обвезан духовника своје вјере у том (зс1. катихизовању. Пр. II.) подупирати тер га, када. налогом послова или иначе буде заприечен, замиенити." Уредба за српске народне школе од 17. Јула 1872. год. својим 23. §. оиредељује тај одношај овим наређењем: „Сзе наставне предмеге у срп. нар. основној школи иредаје учитељ (учигељица).. ." Школског закона за комуналне школе у краљевини Угарској немамо пред собом, оперираћемо дакле са горе изнесеним одредбама. Ко појшо прати извештаје о раду конзисторијалних седница, могао се одавно уверити да скоро свака седница конзисторијална амаде међу осталим нредметима и по који спор свештеника са учитељем да реши. Разнородни