Српски сион
О тр . 488.
Б р. \1.
давање науке хришћанске у гимназијама односно за средње заводе. Постоји већ неколико годана комисија — одбор — за израду веронаучних књига; ал која хасна, кад иста доста споро одмиче са својим радом. Што је много, много, ал крајње је време да и ми дођемо већ једном до ваљаних и аодесних књига веронаучних за средње заводе.
И з б о р Архиепископа ббоградског и митрополита Србије, На основу постојећег закона, предузет је 14. о. м. у великој сали митрополијској избор архиепископа београдског и митрополита Србије. Кандидата је било за то место свега четир и то: шабачки епископ и администратор митрополије Димитрије , нишки Никанор, жички Сава и тимочки Мелентије. Тиг дана, добио је епископ Димитрије 13, Сава 13, Никанор 12 а Мелентија 2 гласа. Пошто по закону код првог избора мора кандидат имати две трећиее гласова од свих присутних изборника, то је 18. о. м. предузет по ново избор. Код овог ивбора добио је епископ Димитрије 27, Никанор 11, а Сава 1 глас. Код првог су се избора уздржали од гласања и дали празне гласанице њих 5, а кад другог њих 6. Указом краљевим од 19. о. м. потвр^ен је избор епископа Димитрија за архиепископа београдског и митрополита Србије, а 20. о. м. свечано је нов митрополит инсталисан и уведен у митрополијски сто. И тако је и митрополијеко питање, које је правило и задавало доста бриге и влади и свима истинским пријатељима српске цркве у Србији, сретно свршено и скинуто с дневног реда. Новоизабрани митрополит Димитрије Павловић , рођен је у Пожаревп,у 1846., где је свршио основну школу и нижу гимназију, а богословију у Веограду 1868. По свршетку богословије ожени се и
20. Септембра 1870. буде рукололожен за Јјакона, а 21. за свештеника и додељен буде за помоћника своме тасту поп Луки у Лапову. По смрти жениној, слушао је и свршио филозофски факултет у Београду, те постао наставником богословије. По положеном професорском испиту, изабрат буде за епископа нишког, и 8. Новембра 1884. посвећен за епископа. Како се његов избор за епископа сма трао неканоничан, пошто га је изабрао и посветио за епископа неканоничан митрополит Теодосије Мраовић; то кад је Мраовићева јерархија 28 Маја 1889.сишла са управе црквене, и управу предузео канонички митрополит Михаало, тада је сишао са управе и епископ Димитрије. Не могавши остати у Србији, отишао је епископ Димитрије у Француску, где је у Монпеље-у слушао три године књи жевност и филозофију, а 2 године пољо привредну академију. По смрти митрополита Михаила, постављен буде епаскоп Димитрије за државног саветника, а Новембра 1898. постављен буде за епископа шабачког. Као епископ одлазио је у два маха у Хиландар, којом је приликом преписао и издао у „Споменику" кр. српске Академије „Типик" св. Саве. Како у нишкој, тако исто у шабачкој епископији, оставио је епископ Димитрије леп спомен и настојао је да свештенство еавесно и тачно врши евоје дужности. Као сваки јавни раденик у Србији, — у Србији огрезлој у странкама —, тако је и епископ Димитрије имао својих противника и нападача, који су јавним нападајима на њега у новинама, давали одушку тобоже увре^еном народном чувству, а у ствари својој личној освети, што их је било казнио због невршења својих дужности, било што им није испунио њихове или њихових сродника неправедне и неосноване молбе и жеље. А нападан је често бивао и због тога, што су га држали за напредњака, а у најновије време за потпомагача сељачке странке. И све то и још много друго што-шта,