Српски сион

Бр 17.

СРПСКИ сион

Стр 489.

а понајвише личне себичне цељи и намере појединих бирача и кандидата, учинише то, да је епиекоп Димитрије добпо код првог избора само 13 гласова. А што је добио 27 гласова код другог избора, то се има захвалити родољубљу и увиђавности старога епископа жичког Саве, који је своје пријатеље — бираче — наговорио, да гласају за еппскопа Димитрија. што и учинише, те тиме пресекао „митрополијско питање", које је могло бити од кобних последица по српску цркву у Србију. Тим својим колико родољубивим, тотолико и мудрим посаупком, епископ Сава учинио је велику услугу српској цркви у Србији која ће му за то бити благодарна и спомињати и сећати се тог његовог родољубивог и мудрог поступка. Према данашњим приликама у Србији, за коју носи вајвећу одговорност митрополит Михаило, који за својих 80 година митрополисања није био у стању да створи такву јерархију, којој не би могао нико ништа приговорити, и да световњаци изборног тела — највиши пре ставница државаих и иародних власти и науке — при избору дадр празне гласанице, чиме по општем мњењу хтедоте показзти, да не држе ни једног од постојећих кандидата за достојног и дораслог места митрополијског. Митрополат Михаило кзо политичар, био је слаб јерарх, те је око себе купио само своје политичне партизане, а није се старао да ствара јак, карактерак и потпуно спреман јерархијски подмладак. 1Дга је то користило српској цркви у Србији, што је он био добар и спреман архијереј и вредан раденик на црквеном пољу, кад није био у стању спремити и оставити после себе достојне последнике. Познавајући лично новог митрополита високопреосвећеног Г. Димитрија, и зна јући поближе његове мисли о управи црквеној и љубавп његовој спрам црквене књижевности, а уз то и његову љубав реду и раду, ми се тврдо надамо, да ће се он достојан показати избора и новог свога положаја. А да то постигне, мора се пре свега

и свега клонити и дворских и иначе ласкаваца п улизица, који су највећи кривци, што многи и многи црквени поглавица није био онакав, какав је могао бити, нити испунио оне наде, које су се избором њиховим на њих полагали. Јер исти не долазе никад бадава у двор и не ласкају и не денунцирају друге из неке љубави снрам њих и што им желе добра, него просто да тиме пре дођу до својих цељи. ЕБему, као црквеном поглавару треба сви да су једнаки, те добре и заслужне да награђује, а немарне и рђаве да поправља и по заслузи да казни За мерило и награде и казни, треба да му служи једино закон. И не буде л му он увек путевођа, тешко ће бити и њему и цркви! Даље треба да му буде једна од најпречих брига, да се уреди богословија и да се постара за ваљане њене учитеље и наетавнике. Из данашњих пргфесора у Србији, треба понајбоље и најепремније поставити за професоре, а од најбољих за рнктора, те настојати, да не буде као што је досада бивало, да се из партијских обзира најбољи професорп бациЈу у забите гимназије и друге оредње заводе, а најлошији доводе з * пр^ фесоре богословије Без сталности професорске на богословиЈи, не може се ни мислити на напредак њен. Не треба да испусти из вида и то, да кад држава толико троши на питомце на страни, да треба од најбољих професора бар по 2—3 гпиљати на страну, да се усаврше у појединим струкама. И кад то узбуде, онда Србија може уверена бити, да ће имати онакво свнштенство, какво јој је особито у данашње време потребно, Уређење свештеничке и плате и њихових дужности, захтеваће великог труда и бриге, и узбуде л се нови митрополит ставио на становиште, да јецном треба решити и питање о свештеничкој плати, и кад се то реши, настојати свом силом, да свештенство врши само своје свештеничке дужпости, што ће истина мало потеже ићи, ал што се мудром управом