Српски сион

Б р . 18.

СРПСКИ СИОН

С тр . 527.

сказ^ши пракосл<{вко/и8 Нарвдб пр|даих д)(х господбки, А сиц| зсј/иииостикж Кгх изкавилв С8СЈО цркока «3 Его/иерзки^х еретикцЈКх 0еопас)(итц)кх, котор!и дшоло/мх набчени прил&г&л и страстх кезстрастно /И^ Вожесткб етми в«зс/иертнн1и (глаголкцн Е*закони>) распн^исд ' на'ск радн, по/Иил8и насх . и па'ки егда кладослбвили еретици нев-крнн гакц> не кбдетх коскресенје, превла'г!и Егх пјкшса нЈше/ИК спасенш козкбдилх и коздкигла иза /иертку^х сед/Ик бтроки вх ©фјск ка н^котореи п(фЕри, иже лшали /иертки на зе/или 372 /скта, и егда коста'ли, логкии. гак«) единВ ноцда то'чТ|« спа',ш, ијлјатк и\х бкт«жр1А 22. и с/иотри бсл-кплжи и оупорстко еретичккое, они читали кж смко^лФ ча'н5 коскркенп лирткм^ж оу Иса'ш прроц^к, коскрбснбтх /шрткш, и каста'н8тх иже кг, грок'к)(х, ИлТш, влТссеа, и са<иаго Опаси« тјла /иТра, ка'к«Ј коскреснблн /шртвУА, и па'ки па'ли вх с"кти кражТА скојшк нек 1 кри<их. но превлагТи Егћ тавошлш чк>дјси оув-кри \% лмди, да не пр!Лфак>тсд ш зло^ока'рнУ)(х еретикадвх, ижј са'/ии не вНЈрВнзтх, и инмтк козвранАк>тх в-кровати. — — — — * * * 0 Партенију Павловићу, епископу посвећења за време митрополисања Павла Ненадовића, саопштио је наш брат Иларион у „ Шематизму православие еиархије боко-которске, дубровачке и спичанске за г. 1888. и „списе и записе, који се тичу по стриженика манастира Савине Партенија, који је умро као епископ посвећења у Карловцима". У њему је под а) навео запис патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте, из ког се види да је његов протосинђео Партеније био затворен у Бечу 18 месеци, од куд је пуштен Новембра 1747.; под б) запис Партенија архимандрита у једној књизи о назначењу своме за епископа посвећења, из ког се види, да је арх. саборне карловачке цркве св. Николе Партеније, на основу закључка народног сабора од 18. Јулија 1749., по ком се имало митрополиту поставити епископ ' пцсвећења за помоћника, изабрат у седници синодској од 4. Септембра 1751. за епископа посвећења; под в) запис Партенијев о своме постригу и ступању у

чин, из ког се види, да је у Будиму.у цркви св. Димитрија на спасов дан 1749. произведен за архимандрита, а у Пећиза протосинђела од патријарха Арсенија Јовановића ПГакабенте, да је рукоположен у карловачкој дољној цркви за презвитера 1726. од митр. Мојсија Петровића, да је рукоположен за ђакона у ман. Савини од Хажи Стефана Љубибратића, архијереја далматинског, и да је у истом манастиру ступио у монашки чин и пострижен од арх. Леонтија; под г) писмо препоручително митрополита Исаије Антоновића од 19. Септембра 1748. духовннку Партенију Павловићу протосинђелу и допуштење за проповед слова божија; под д) тропар и кондак новојавленому св. Стефану из Херцеговине, пострижнику ман. Мораче, који се преставио 1730. фебруара 24., које је по мњењу Иларионову саставио Партеније. На једном спису спомиње се 1730. Нартеније Павловић као ефимерије Архиепископски. (Рук.) А у „Гласнику српског ученог друштва" у књ. ХХШ. на стр. 252. и 253. приопштио је Иларион „Бегство патријарха Арсенија IV. из Пећи", што га је описао у једној штампаној књизи карловачке библијотеке, протосинђео патријархов Партеније Павловић 1737. Јулија 27. По пнсму Партенијевом од 16. Децембра 1744., ког је писао из Беча неименованом владици рече: „ но удивљајусја, како забвен бих у вас от сердца, и ни гласа ни слишанвја на посланицу јуже послах, знате да ја не имам јепархие, кром сију капелу, и всегда давали епископи по 12 фор. на год, и вонемлите кому задержавате мзду трие године како здје пребивају, и поминају ваша имена, и ви мое имја отдавна предали забвенију. Но не затворите утроби шчедрот сицевим неподајанием. Г. Јефрему јексарху чок селам, Но не знам шчо се поноси, и не хошчет мње послати длжное. —" (Рук.) Капела, коју спомиње овде Партеније, то је капела св. Ђорђа у Бечу, у којој је он био као што се из истог писма види, 3 године духовник-свештеник.