Српски сион

С ТР . 592.

СРПСКИ СМОН

БР. 20.

против, са присаједињењем српске патријаргаије грчко-бугарској Охридској архиеиископији, Велика Црква не само да не би ништа изгубила, него би добила изгледа, да би распространила своју област. Тако је и било. Око 1570 г. (отприлике после 30 г. од издања грамате Јеремијине),') за патријарха Митрофана Ш. иза^е нарочито саборско одре^ење, да ее почине патријарагпком престолу све три автокефалне цркве — Охридска, Пећка и Трновска; али и тога пута остаде ствар само на хартији. Ипак су Охрид и Пећ одржали своју самосталност све до половине претпрошлог столећа. Превод грамате. (С грчког) Јеремија, милошћу Божјом архиепископ Цариграда, Новога Рима, и васељенски патријарах. Јамачно би било пристојно и праведно, кад би оно што је од почетка прекрасно узакоњено и уређено, свагда и сачувало своју моћ и важност и не мењало се доцнијим (приликама), и кад се не би под изговором ма каквог права нарушавала синодска дела и уништавала патријарашка наре^ења. Али будући да се то често дога^а као последица несталности дела (људских). то патријарашко решење наново опет све ур^ђује и обнавља на место права, као што захтевају и саборска одређења. Али пошто је сада најблаженији архиепископ Прве Јустинијане т. ј. Охрида у Светом Духу љубазни брат наш и саслужник (аиХХесхоирубд) Кир Прохор претрпео такво (нарушење права) у својој епархији (јер је т. зв. архиепископија Пећка пре а и од увек заиста била подложна његовој цркви т. ј. Охридској; но као што кажу неки, због неког насиља била је отргнута од ње... од неког 8 ) и постала автономном, али 7 ) Ш(1 стр. 105. 8 ) У оригиналу стоји &ХР 1 Ако је испред ахрс стојало то треба иризнати, да је ред речи у оригиналу доста необичан (хроуои а)(р1 тауод). Вероватније је, да је ту грамата пострадала од прегшсивача. Можда би требало читати : атс' <%рурчго; тао5, од неког владара (т. ј. Стефана Душана) ?

није остала таковом до данас, негојепоново била присаједињена његовој (т. ј. прохоровој) цркви и постала зависном од ње, с тога и није била сматрана по мишљењу и решењу ма ког васељенског сабора автокефалном); то он, прибегавши к нама, известио нас о догађају недавно насталом у његовој епархији. Неки Павао, који је носио лик пастира а у истини беше вук, подражавајући не Апостолу Павлу, него одметнутом Самосаћанину, употребивши спољашњу власт, имајући за помоћнике неке световњаке, подмитивши златом, оте Пећку цркву, а с њом откиде и друге цркве Охридске епархије. Известивши нас о томе најблаженији архиепископ кир Прохор, молио нас је, да према законима разгледамо и расудимо, да ли је то законито и да ли је канонски? И удовољивши молби реченога најблаженијег архиепископа и разгледавши (ствар) саборно, ми смо размислили и одредили, да споменути Павле, као онај, који је поступио против канона, подлежи искључењу од сабора ар хијереја, који се има састати у тамошњој епархији, по канону који гласи: „епископ, који се послужи световним властима, да кроз исте задобије цркву, нека се свргне, пак одлучи ; исто тако и сви они, који с њима опће" (30. ап. правило), а саучесници (његови) нека буду одлучени од Бога Сведржитеља, и нека им се не опрости, ако се не прздомисле и не покају и не припадну црквн Божјој. Но будући да се налазе и старе царске хрисовуље, које јасно доказују, да цела Пећка епархија са Србијом јесте законита (баштина) Охридске архиепископије, то правичност наша према смислу означених грамата, саборским решењем одреЈјује и установљује, да Пећ и Српска епархија потпадну под власт свете архиепископије Охридске, као што је од увек па до сада и потпадала. И, који би год хтео од сада да подигне какву буну због тога, такав, ма ко он био, нека буде одлучен од Бога Сведржитеља и нека му не буде опроштено ни у овом ни у будућем веку, и део његов нека буде са Јудом издајником. Тако одре-