Српски сион

Бг. 20.

СРПС1Ш

СИОН

Отг. 593

1јујемо ми у Светом Духу и као очитовање о овом нека послужи ово писмено одређење наше правичности, (које је) дано у најсветијој архиепископији Прво Јустинијане, т. ј. у Охриду, године 7039. месеца септембра, индикта четвртог.* Ср. Карловци, 1. (14 ) X. 1905. Радивоје Кокић богосдов. * Ову је грамату у грчком оригинаду и руском преводу — без увода Павловог — штампао Илариоа у „Гласнику српског ученог дрз 7 штва" књ. ХБУИ , и иа основу њеном попунио свој каталог о нећским натријарсима у ХХШ. Гласника. По тврдњи Иларионовој, поменути Павао ког спомиње у својој грамати Јеремија, истпна да је покушао око 1531. обновпти пећеку патријаршију, на којој није седео српски патријарах од 1459,—15 57 ., него су њоме управљали охридски архиепископи, али се на патријарашком престолу није дуго одржао, те је пећска патрпјаршија после Јеремијеве грамате поново потпала нод охридску архиепископију. Прохор је обилазио српске епископије, и | 1550, а његов последник Никанор, такођер је управљао нећском патријаршијом, и 1557. По смрти његовој, обновио је пећски престо Макарије, и од тога доба па све до 1766. постојала је пећска патрпјаршија, када је сједињена са цариградском. Уред.

Преетавка кр. Леополду II. и угареком сабору 1790. Д. Р. (Свршетак.) XXVIII. И како што би се у свим краљевства и Части к њему присоедињени Дикастеријама како дворвим, тако и оровинцијалним и другим Надлежателствам по соразмјерности душа званија и благодјејанија њима подносила, тако и да би се иста соразмјерност у Совјету тако^е военом, военачалничествам и другим военим службама набљудавала, нити да би се икакво ко ком нибуд степену препјатствие као досад полагало. Јер ужасно је изказати она, која су досад чрез ненабљудение ови и они и тиј, а и чрез те обшче стање претрпило, правителством такови страни и чисто теоретически људиј, који су то мислили, да што год ум њиов начерта, да и рука то подражавати може, који тако^е нит

су положение земље, нит климе у којој живу, много мање обичае и нарави његове познавали и који напосљедак саму Систему премудрјејшег Света Создатеља опорочавати и срушити сулудастим своим воображенијама нису убојали се. На мјесто многи, који би се навести могли примјера, један овај нек довољствује, што хотја краине витле от 50 година систематизирају се, но ипак јошче регулирате нису, почув ствовала је пак Мађарска и чрез многе године чуветвоваће предпријату покојног Императора безпрактичну Регулацију. Но овакове Регулацае или боље рећи нарушенија (безггисИопез) у многим већ краинам са падением крајничара предузете и отметнуте су, које су чеето бједне људе у само очајание доводиле. Огкуда да не би у напредак овим подобна сбивала се, правично исти би народ просио, и нити би му се могло отказати, да се у напредак она, која се ради краина, знатној заиста краљевства и части к њему при соедињени части, буду дјелати, са втечением и гласом ( уо1о ) рођени тако^е уроженаца дјелају. XXIX. Даље у реченој Дипломи содржава се такође сљедујуће дозволење: „При том соизволилисмо и то, да кад би кои от њи греческог закона без останка деце или сродника умро, тада сва такова сермија на АрхиЕпископа и цркву, не иначе, ако би АрхиЕпископ који умро, и такова сва сермија (зићз^апИа) на АрхиЕоиекопат да припадне. Што се првог члена овог дозволенија тиче, који се на мирјане относи, и који је досад многе мјатеже причинио, будући да законима краљевства, који постојанство народ овај жели, противуетоји, торжествено изјављује се, што от овог отступити хоће, кад би се напротив праведним њиовим прошенијам удовлетворило. А што се другог члена без насљедија (СасЈисНае) сирјеч клира тиче, да би сообразно Синодалној Регулацији год. 1 777. сбившесје, и у напредак тако^е и за свагда остало, и то исто законом публичним утвердило се, нижајше проси се. Овде могла би се увести част она Регуламента.