Српски сион

С тр . 594»

Посљедни пак член благоутр. ове Дипломе, којим се Архиепископ како за главу црковну, тако и за мирску проглагпуе, будући да је велики камен уврежденија досад био, свесрдно се и добровољно исти народ изјављуе, што, кад би само њиов Архиепископ и Митрополит имао ону у црковним дјелма свободног правленија власт, која је њему чрез свјашчене каноне дана, и кад би у мирским дјелма ону почест и аукторитет имао, које отдјелене религије прелати имају, то њиов тако височајши предстатељ от светле ове као глава на оба мјеста добиене титуле својевољво отступа и за главу своје цркве само Христа цркве Началника, Његово пак Свјашчењејше Величество и будушче краљеве Мађарске за главу у мирским и гражданским дјелма имати хоће, које кад удови учишени буду и боље себи счастие нежел каково су досад имали, могу обећавати. XXX. У Дипломи под Ж. (Сг) поновљено за народ овај и клир његов право десетака сообразно у истој под Ж. наведеним законима, како Матије Декр. 5. член 3. и 4. — Уладислав Декр. 2. член 45. и член 4. 1574. — отсад и у напродак при овог закона људима, гди нибуд под свјашченом овом круном живећим свагда цјело и невредимо не противостоећу противном, безаконом и пагубном обичају да остане, нити атко те десетке, ако би снага противустати оскудјевала, к себи под казнију двогубог (роепа с!арП) присвоити и однети би усудио се, но оне под којим нибуд именом зовоме на потребу и ползу њиову вјечито да остану, членовно (агИси1ап1ег) закључити ипак сад моли. После XXXI. Прото и пресвитери иначе пароси или плебави, који се овим именом, а не другим имају у напредак звати, восточне цркве истим правом и истим благодјејанијама у краљевству овом и частима к њему присоједињеним, којима западне цркве радују се, како што се штоле тиче, тако и други благодјејанија, какова јесу снабдјенија (с!о1а<;шпе8) чрез спахилуке и друга Надлежатељства право патронатм имајућа, да би се радовали.

СИвН Бр. 20.

XXXII. Свобода цјелог народа овог, коју је досад имао у том, да кад би који или ради наука, или искуства путешествовати, и из једног мјеста у друго прелазити, или тако^е из самог краљевства изити хотео, то њему у два посљедња случаја, почим је најпре очистио дугове, са свободном ствариј своји движими или недввжими продажом, свагда цјела и не вредима да остане, закон пак овај сљедујућа препорују : 1. Што се свобода ова на самом праву јестеетвеном, којега је Бог Началник, и тако божественом оснива, које, да би сваки себе усовершенствовао налаже, и нити је права тог род овај, као свободан или оружијем или чрез погодбу лишен, нити лишити би се могао, кога зато и тиче се свободу ову законом гр^жданским и публичним обезбеђену и покривену сачувати, да не би свободни граждани чрез владјетеља и прив&тна сврху тог повеље • нија утјесњавали се и вређали се. 2. П1то истина ова за свагда остае: „гди је гонение, ту је и изселение", и једно ово нека за приватне најлагше средство избећи тиранство, или владјетеља или сииом, и коем стојећем неће имати нужду удручаеми или гоними себе противу полагати и права своја таковим начином повраћати, из какове нужде не ретко најтежа и најгора зла ра^ала се и цјело краљевство узнемиравало. 3. Свобода ова да је и весчастием гонимим велике ползе принела, множајши доказују примјери. А доста ће свим и сваком познати бити, и зато један или други наводити није нужно, гди су многи у отечеству несчастием гоними били, а на другом мјесту счаетљивјеши постали. Какови примјери по правди ово прошение и представсение подкрепљавати морају. 4. Дозвољено је другим народом овамо долазпти, заслуге чинити и добра себи прибављати, не види се тако узрока, зашто да сви граждани Мађарски, свободу ову не би морали уживати. 5. Да је ова свобода њима год. 1751. и посљедовавши препјатствовања била, кад су сирјеч крајине покрај Мориша,