Српски сион

ћр. ш.

ОРЦСКИ сион

О тр . 595.

Тисе и Дунава двигнуте, и друга гоненија посљедовала, Вог зна, какова се ватра из тог није могла родити. Но свободом овом многи нолзујући се отечество су своје на миру оставили, почим су себи прибјежишче у Росија находили и богате плодове добродјетељи и заслуга своји ту придобили, који и от стотине једну част цјели народ овај чрез читаво сгољетије вепрестано противу разни непријатеља борећи и очастие своје пожертвујући, придобити није могао, шта више и дотле су счастие своје довели, да су при садашњој војни Турској измеђ Расцијана два управо славна вожда, сирјеч Граф Војновић на мору, и Текелиј на суву у Асији; о каковом счастију њима овде заоставшим није ни мислити било, када за цјело ово стољетнје владјеја система, ни да кто једне державе Господар буде, није дозвољавала. XXXIII. Будући да се чрез наеилно и принуждено безженство повод к преступленију божествени устава подае. и желило би се, што би такови вожденија воЈне начин изнашао се, како нитко от воЈНика за у брак не ступити, не би утјесњавао се. А меЈју тим нек ово пре^е к относително другим владјејнијам, но у колико се ово запрешчение за немоћи сирЈеч без кауцаје женити се, наскоро чрез Јоеифову Систему и на крајничарске (сфицире) чиновнике прострло, сверху тог смирењејше проси долепотписати народ ове от таковог освободити из сљеду]ући причнна: 1. Што са свим друго је стање крајничарског официра, нежели друге које Регементе, који мора и сама себе код дома и у квартиру, и такоЈјв и друге мимоходеће потребним снабдјевати. сљедователно код таковог да супругу има, необходима је нужда. 2. Крајничарски официра дјеца за подцунити крајине такође нужна су. 3. Запрешчением овим особито женска њиова деца несчастна су учињена, која лишавајући се новаца за официре не могу се удати, а други неће да и узму. XXXIV. Будући да по јестества уставу, како препитание, тако и воспита-

ние деце на родитеље снада, у тој св > бсди и даље законом гражданским утвердити се народ овај жели. У сојузу с тпм, што се начални школа тиче, исти народ јавља, што при методу Саганијанову чрез Русе модифицираном и у напредак остати, и Гимвазије тако^е, како што му се буде најбоље свидити, уетројатн хоће. Огносително пак к вовдвиженију виши наува или Академие или всеучилишча ({ЈшуегзНаНз) у своје време краљевском Виличеству смирену челобитну и представленија своја учинити хоће. Једно тако што се сгомиланог школског фунда тиче проси, што би дијетално" закључено било, да се њему његова соразмјерна част изда с тим више, што је исти фунд и из закони прибитака народа овог совокупљен. XXXV. Предпохваљеном начелу (рппС1рш) Св Стевана на самом јестеству со дружества човеческог основаном, који је, што би ни једно племе, у ком се слави храброст отбацивало се, установио, народ овај пристојеће ипак моли, да се и највећа клаеа житеља, сирјеч прости (неблагородни) у публична званија примају и њиове добродјетели и благородством и у званајам публичним повишением награфивају. Притом да се не би ни један ове класе житеља краљевства процес без два најмање, по способна Сосједатеља пз исти тако речени неблагородни, буди у судовима спахијским или варме^ским и њиовог гласа ( уо1о ) свршио, законом гражданским, да се то чува исти народ моли. И кад тако сверху предизложени права, преимушчества, свободе и дозволенија народ овај Свјашчењејше Ваше Величество, васоке поглаваре и славн. ч. ч. и в в. благоговјејно моли, да би се при настојећем Генералном Собору краљевства устави сверху тог публични утвердили, заједно такође моли, што би *се кромје преднаведени и сљедујућа у благоутробно и малостиво осмотрение узела: 1. 1ТТто чрез ова ништа друго не проси се, развје обновление собствене и I сходствењејше краљевству овом Системе, | која је при самом почетку писма овог из | закона св. Стефана основатеља Содру-