Српски сион

С тр . 606.

СРПСКИ сион

Б р . 20.

Онима што говоре о мојој „оетавци". И у приватним круговима говоре и у јавноети пишу, да сам дао оставку на мјесто управитеља правосл. сри. богословског семинара нашег. То није тачно. Нисам дао оставке, него сам Његовој Светости, Преузвишеном Господину Георгију натријарху српском. поднео молбу, у којој сам, на темељу извјесних разлога, замолио, да ме са ]. окт. о. г. (по нов. кал.) благоизволи разријешити од дужчости управљања са нашим богословским семинаром. Толико сматрам потребно изјавити на биљешку о томе у „Српском Сиону", „Бранику" и другим нашим листовима, а држим да та моја молба није догађај такве важности, да се и јавност морала с њом бавити, бар док надлежна власт новог унравитеља не постави. Споменута моја молба, или као што је зову оставка, дала је, не знам на који начин, повода да се у каФанама карловачким и на пијаци карловачкој, а данас већ и ван Карловаца, говори и приповиједа, да ми је из двора Његове Светости дан миг, да се са управе семинарске уклоним, и то ради тога ; што сам ужасно много потрошио, чак и дефицит неки направио, а највише ее запиње за рибу, што је у семинару поједена! На сва уста говоре о томе, а пријатељи моји снебивају се у чуду и пита.ју: шта је то?! Па да одговорим. Није ништа. Од прве до носледње ријечи, све је измишљено, можда и злонамјерно. 0 мигу каквом, мени није баш ништа познато. Нити ми је ко говорио да се уклоним, нити је ко знао да ја мислим ријешити се терета семинарске управе. А кад сам молбу иоднио^ био сам набрзо позван Његовој Светости и упитан, да ли не би можда могао бар до конца ове школске године издржати на тој управи. Да је било онога мига, не би могло бити тога питања. Али, ту су ужасни трошкови! Није прописано да семинарска управа полаже јаван рачун, или да га карловачкој пијаци на добошу прогласи. Рачув се подноси надлежној власти. Она га испитује и одобрава. А овдје могу на умирење свију рећи, да управа семинара до данас није ни један издатак учинила. а да исти није законом одређен, или од надлежне власти претходно одобрен. 0 дефициту пак каквом смијешно је и гово-

рити, кад управа семинарска за нрошлу годину нвје имала ни прорачуна, који се не би емао прекорачивати. Но можда се тај говор тиче прорачуна, који је поднесен за ову школску годину. Можда. Али управи овој није о том деФициту ништа нознато. Она не зна ни колико је расположива за подмирење семинарских трошхова свота. Па не може онда ни знати, да ли је прорачуном својим ту своту премашила. Она и није скл:пала прорачуна према некој утврђеној и расположивој своти , него ирема и отребама, које су или прописане, или прошле године одобрене као такове, које у закону и прописима нијесу предвиђене. Да, али поједено је у семинару не знам колико рибе! То бруји по Карловцима и ван Карловаца и многи већ и вицлују о мојему баш гурманству, које као да је томе узрок. Који ме нознају, ти ме питају: откада си ти рибу тако заволио?! Морам им рећи: нити сам је волио у нити је волим, а у семинару којему сам ја управитељем не бих никада дао ни питати шта ја волим, јер и ја сам се подвргао пропису за питомце и издржао сам годину дана као и сваки други семинариста, док ми ево у задње дане није г. др. Лаза Поповић прописао, да за неко вријеме узимам нешто црна вина и нешто друкчију храну. И што ми од тога семинар не може дати, то узимам на свој рачун. Не мојте дакле лудовати и вјеровати којекоме. Па шта је онда са том рибом? Ево шта. Наредбом Његове Светости од 17|30. сеатембра 1904. а<1 бр. М. 401. ех 1У04. прописано је, да се, уз разријешење извјесних посних дана на мрс, има у семинару постити свега 118 дана и да се сваком питомцу има у те дане давати за ручак, осим осталога 210 грама куване и 200 грама печене рибе, за вечеру пак у обичне дане сваком 3 комада русна, недјељом пак и празником 280 грама нечене рибе. Када је тако прописано, онда ће свако паметан, или бар свако ко је поштен, морати очекивати да ће управа ееминарска по томе се и равнатп. И управа семинарска до данас равнала се по том пропису, те јој је врло жао што није била у стању да га свагда врши. Многи посни ручак, и још више посних вечера прошло је без рибе, па и без русна. Рибе није било на иијаци, а русна нијесу питомци радо јели, па смо и престали куповати их и иостили смо и без њих.