Српски сион

С тр . 632.

СРПСКИ СМОЕ

Б р . 21.

1557. год. је краљица Изабела ХристоФора наименовала за „владику Фелдиодског манастира." Ако се гледи на време. кад га је за владику наименовала, излази да је силвашко владичанство престало и да грчко-источне владике у XV. и XVI. веку још несу имали одређеиог територијума за владич. дијецезу, а то се види и из тога, што су грчко-источне владике у Ердељу пре Чарнојевића узимали амена владика других крајева, од којих су крајева неки имали за себе владике; а тиме се тумачи и то, да су грчко-источне владике узимале називе но промењливим седиштима, и да владич. дијецезе још несу биле развијене. До 15. столећа нема грчко-источног владике у Ердељу, а још ман,е митрополита. Ону злоупотребу, којом су се ! рчко источне владике називале и митрополитима, уништио је карловачки сабор 1744. год. Тек 1637. год. наилазимо на првог ердељског грчко источног владику, коме је име Варлама. Ђорђе Ракоција II. је 1655. год, Саау Бранковића наименовао за ердељског владику православним Грцима, Власима и Рацима; владичанство се протезало наХуњад, С е в е р и н, Бихар, Заранд, Красну, Средњи Солнок, унутарњу-Добоку, Колош, Торду, Киким и Мармарош жупаније, на кеварошки, бестерцки и белењешки округ, на сикулску и саску столицу. За северинску вармеђу је сада нрви нут казано, нод какво владичанство снада. Међу старе грчко-источне владике снадају и иакрачке владике. По енисима ораховачког манастира је 1624. год. био пакрачки владика Василије, 1634. год. Ј осиф, 1650, год II. Василије, који су уједно и ио жешки митрополити били. 6 ) У 17. столећу су и у Лиии, која је овда у Арадску вармеђу сиадала, станоЈован саоићава на 65. стр. Шимон ил Стеван Симоновић 1651. оваку је титјлу узимао: АгсМе-Ер1§сори8 Ве1е^га^1еП8 18, УасНепвГб, Магтаго81еп818, ^оЉдвдие Тгап8Ј1уап1ае. Верујемо, да ону варош, што Мађари зову Ђула-Фејервар, Власи на влашком језику зову Београдом. Али Београд никад неје био то исто што и Ђула-Фејервар. 6 ) Чапловић: 81ауоп1еп ип(1 гит ТћеП СгоаИеп II. 152. стр.

вале рацке владике. Војвода Жигмонд Ракоција у својим писмима од 1607. год. спомиње Саву Владику рацког и уз владику и рацку цркву у Лини., 7 ) из тога не излази, да је владичанство овде одавна постојало. него је за време Басте српски парод, који се у околини Лиие намножио, добио владику, који неје имао велику двјецезу, него је био исто тако као и владике ирве у Мункачу и Ердељу којн су становали по манастирима. Не зпа се, докле је посто јало сриско владачанство у Л ипи јер нема никакових података. Св.чкако онда је престало кад су Турни но други пут освојили Липу. 8 ) (Продужићв ое.)

Извјештај о редовној еједници нравосл. енар. конзисторије пакрачке, држаној 24. маја (6. јуна) 1905. нод предсједањем Његова Високопреосвећенства, го сподина епископа Дијецезана Мирона. Услед отниса Његове Светости, Преузвишеног Господина Патријарха српског Георгија, позвано је овоподручно свештенство, свештеничке удове и сирочад да молбе своје за земаљску припомоћ у овој години до 11./24. јула 1905. поднесу. — Поводом дописа високе владе издат је налог парох. звању у С. да накнадно унесе у матвце крштених С. П. и С- М. из С. а тако исто и парох. звању у Д. да код Л. Б. Р. и С. Г. забиљежи додатак о разводу брака њихова. — Узет је на знање отпис Преузвишеног г. кр. уг. министра-предсједника, којим се решава спор између настојатеља манастирског и саборског одбора, а тако исто и новодом истога отписа донесена одлука високославног саборског одбора. — На замолбу кр. кот. области у Л. саонћени су истој нодаци о службовању пок. пароха у Б. јереја Ј. И. — Узета је на знање одлука Е Одбора да населбина В. подпада под црквену оиштину и парихију В. II. Дозвољено је окр. протонрезвитеру Ј. Ш. у Б. да може визиту црквену продужити и са 7 ) 1лћег Ее^јиз IV. 8%1зтипсН Какосгу у архиви Ђ. фејерварског каитола садржава три дипломе, што се на ово односе. Ракоција узима да је Владика презиме, и овако нише о њему : Сава Владика , ер18сори8 Ва8с1апогит. 8 ) Аугуст Барањ : У успоменп па Темишварску жупанију на 157. стр. такођер говори о православном владици, који је становао у Липи 1606. год.