Српски сион

Вр. 21.

Стр 641.

Његова је Светост благоизволела своје високе госте вадржати на ручку. За време ручка свирада је варадинска банда пред двором. = Отвараве Зјачке трпезе. Племенита ова установа у овдашњој срнској православној релико.ј гимназији, отворена је сасвиш у тишини 1. Новембра п. р. о. г. Рано у јутру у 7 сахати дошли су ученици са г. управитељем Радивојем Врховцем и професорима г. г. Иваном Маширевићем и Гл, Лазићем у стан удове 1ђе Стерио, која ће ученидима доручак давати. Г. проф. катихета И. Маширевић изнео је у кратком али снишљеном н језгровитом говору значај ове добротворне установе и препоручио ученшцша, да у делом своме животу иду стазом честитости, побожности и родољубља. Ва тим су се ученицп Вогу номолили. У „Ђачку трпезу" нримљена су ове годрне 42 сиромашна а вредна ученика. Гимназијска управа и професорски збор одредили су да приходи од гимаазвјких забава и неки приходи од у уписнине иду у ову сврху. Познавајући родољубље наших Карловчана, као и осталог Српетва, топло им преноручујемо, дасвојим прилозима и легатима нотпомогну ову племениту установу. Горажде | арх. Илариону. Уредник нашег листа, као брат Иларионов, добио је од пароха у Горажду г. Лазара Косорића-Поповића, следеће писмо: „Високопречасни Господине! Част ми је што Вам могу јавити, да је овдашњи Црквени Одбор закључио у својој првој седниди иза конституисања, да се у овдашњој цркв. општинској писарници на зиду држи портре Вашег покојног брата Архим. Илариона, у внак свог нризнања покојнику као српском великану, а и добротвору нашег св. храма, ког је он својиш моћним пером узео у заштиту (Српска Краљ. Академија Глас XVI.) У истој седници (6. X- о. г.) овдашњи је Цркв. Одбор изразио признање свом пароху, што је у своје врвјеме обавио парастос покојном Архимандриту Илариону. Саопштавајућ Вам то, молим Вас, да мп изволите, ако имате, за неко вријеме ради пресликавања спремити покојникову слику у бојама, а ако немате, онда Његову Фотографију ради увеличања. Пришите уз синовљи поздрав и израз жог дубоког поштовања. У Горажду 18. Октобра 1905. Јереј Лазар Косорић-Поповић иредсједник Цркв. Одбора." Иларион је у XVI. Гласу срнске кр. Академије нанисао расираву под насловом: „0 натпису на цркви херцега Стефана у Горажду", у којој је доказивао вервост поменутог нагниса и истииитост онога, што се у њежу рекло т. ј. да је херцег Стефаи саградио српску цркву у Горажду. И за ту његову одбрану и расправу, донесоше свеени Гораждани поменути закљЈчак. Уредник: Димитрије Руварац, нротојереј.

Јавна захвала. Његова Светост, Преузвишени Госаодин Геор■ гијв ЂранковиЛ Патријарх, благоизволео је св. | цркви иотписане цркв. опћине 100 круна мило| стиво подарити; услед чега потписана цркв. ј опћина налази се побуђеном, да Њзговој Све; тости и овдм путем на доброчинству том топло благодари. Нека Свемогући Његову Светост још дуго поживи на утеху и заштиту светог нам православља и српске народности. Српска православна црквева опћина у Риђици, 24. октобра (б. нов.) 1905. год. Ст. Влајкови! Младен Проданов перовођ;и предоедник цркв. опћине. Дим. Иириб парох.

Књижевноет.

У 3. св. УШ. књ. „ Вог. Гласника ", која је ових дана изашла, на стр. 191—196 ириказао је г. Радослав М. Грујип, катихета бсловарски, једно врло важно историјско дело једног римокатоличког богослова, језуите Николе Нилеса под насловом: „8ут1:о1ае ас1 Шиб(хап<1ат Шв1;ог 1 ат Есс1е8Гае ОгЈепкаПб т 1етз согопае 8. б^ерћат" (Прилози за осветлење историје ! Цркве Источне у земљама круне св. Стевана.) Приказивач својим лепим и исцрпним приказом учинио је велику услугу нашим богословима, који до сада нису то дело познавали. Но : он је одмах у почетку истакао, да је то дело : „код нас остало скоро неопажено", а у белешци ; је додао, како није приметио, „да га цитира ; ни један наш иисац". Поводом тим желим допунити тај ириказ , приказивача с обзиром на ове љегове истакнуте ваводе. Име тог ученог и марљивог језуите није нипошто нашим богословима вепознато. Име његово, као и друго дело његово „ С Е орхоХбу 104 7трохЕ1роу — Ка1епс1апип1 тапиа1е (Приручни календар за све три цркве), саопћио сам ја у расправи својој „0 кољиву" у 1. ев. V. књ. „Бог. Гласника" (стр. 18—19.) Па као што сам се после из извештаја наше богословије уверио, набавила је то дело и наша богоеловијска библиотека. Мени је — разуме се — било познато и ово друго дело, које је сада г. Грујић приказао. Но исто је дело тачно навео већ г. Уредник „Срп. Сиона" у бр. 11. од г. 1904. у свом чланку „Гаврило Мијакић и Павле Зорчић,