Српски сион

Б р . 22.

СРПСКИ СИОН

С тр . 665.

Арада и Чанада, и назове се жупаном јенопољским. ЕБегов син Аврам имао је 3 сина; један од тих синова именем Мојсије. имао је сина Соломона, који је био калуђер а доцније постане владиком. Овај Со ломон такођер је имао сина Соломона, који у калуђарству добије име Сава, и после оца је био владика јенопољски, а доцније митрополит. Аврамов трећи син Данило је за турских ратова остао у Јенопољу. Од три сина је Лазар добио у калуђерству име Лонгинуе, а за тим се извиче за јенопољског архиепископа у иећкој срп. цркви. Од Турака побегне у Влашку. После њега су протопогш били началници јенопољске цркве. Данилов унук је 1656. год. месеца Септембра за митрополита посвећен, звао се Сава. То је онај Сава, којега је Ђорђе Ракоција II. исте године потврдио, а Иеаија Тзаковић је био последник горе споменутих јенопољских владика. Ако узмемо, да је 1607 год. у Липи био срнски владика Сава, изгледа као да је то био онај исти Сава, унук Мојсија Бранковића, за чије се време пренела јенопољска столица у Ердељ. Но против тога мишљења говори, што неје било никаквог узрока, да се владичанска јенопољска столица премешта у Липу, јер су и Липу као и Јенопољ 1595. год. натраг освојили од Турака, те по сигурности у јед|наком положају су била оба места. У осЦталом из доцније историје се види, да се јенопољско владичанетво неје претопило ни у ердељеко ни у липско, но од њега ностаде арадско владичанство. То су била владичанства пре Арсенија Чарнојевића. Друга привилегија цара Леополда од 1695. год. која је Србима дата, чини велику епоху у историји грчке цркве. У овој дипломи добио је митрополит право да именује грчке владике, а уједно ређа оне владике које је Ареен Чарнојевић наименовао. Онда се још неје Арсеиија Чарнојевића патријаршеска власт иротезала и на Ердељ. Крајем 17. века седели су на столици пакрачких владика, владике грчко-сје дињени, но већ 1708. год. дођоше опет грчко-источне владике и седе до данас.

Мухачко-сигетско владичанство се претопило у будимско 1731. год; од сегединског постаде бачко, а од велико варадинског и јегарског владичанства постаде 1748. год. грчко католичко. Јенопољско владичанство, које је под Исајијем Ђаковићем било спојено с темишварским, оделило се и већ 1710. год. постаде арадеко владичансгво. 10 ) Карловачко и зринопољско владичанство неко време је било одељено, и звало се косгајничко, али 1774. год, се опет уједини са карловачким. Чудновато је то у споменутој дипломи, што се темишварски и вршачки владика спомиње, а овамо је Темишвар и Вршац био у Туреким рукама. У Хрватској је почетком 17. века постојало православно владичанство. Владика се зваше свидничким и седео је час у Свидници, час у Плашком, Вараждину, Мар чи, Лепа-Вини или Северину. Ово је владичанство Марија Терезија 1744. год. укинула. После силне борбе, ово су владичанство добили грчко католици и потпаде под загребачког надбискупа. У Далмацији су два владичанства: задарско и которско била православна. Наређење Ђорђа II. Ракоција кнеза, по којем жупанија Северинска потпаде под ердељско владичанство, горе споменугом дипломом Арсенију Черновићу датом променуто је, јер се овде спомиње вршачки владика, који боље да се звао карансебешким, јер је и Сииридон Стибица седио у Карансебешу, па стари двор владичански јога је у Карансебешу. Владичанску столицу је Вићентије Поповић пренео у Вршац, 11 ^ и од тога доба се владике зову вршачким владикама и читава се дијецеза носрбила. 10 ) Гавра Фабијан : „Опис арадске жупаније" на 133. стр. вели: Већ 1706. год. је иравосл. владика Ђаковић и фундус купио себи у Араду и владичанску столицу пренесе из Борош-Јене у Арад. Мкоги веле да је то његов последник Јоанићије Мартиновић учинио. У повластици Србила 1777. год. даној, велп се да је од јенопољског и варадског владичанства постало арадско. и ) То би по званичном извештају било 1759. год но није могуће, јер је Вићентије Поповић тек 1769' год. постао владиком. И Бем се буни кад вели, да је Јован Поповић 1774. год. наименован за владику.