Српски сион

В р . 23.

сентиј, Иларион, Неофит, јеромонах Јоасаф стар, слен и не види. Мануил дјакон јегарац. Слугу седм. Под најам Перњавораца 26 глава". „Архимандрит покојни, сказујут, да на смерти тестамента не хотео чинити. Они јего нудилн, но он отоварао: „На коју ми је погребу, кад имјенија не имам, да расположеније чиним." У новцу не остало више окром у кеси 2 фор. 23. новч. Само у ћелији хаљине спаваће и ношеће. Книге: једин полуустав на мало коло и једин каноничић и псалтир на мало коло. Два крста јерусалимска и једин Божиј гроб мален, једна ћурдија и долама от церне чохе, нова ћурдиа поставлена церном касарлијом, једна ћурдиа поставлена лисицом фета; једно џубе поставлено мачками дивљими. У једном сандуку дервеном две кошуле нове и две фате и 6 пешкира, 2 јоргана фета, 3 јастука, једно јапунџе фего, две ципеле нове, кана римна нова, шешир фет. налица закована пиринчом, ћелепуш от кумаша нов, једин појас от церне свиле, јерусалимски леген и ибрик, чирак и маказе жуте, више ничто. Изтезаније сам чинио много за новце и не могох нишча наћи". „Оно јутро кад је тео умрети, били су сви код њега у ћелији и благословеније примили и оиростилисја и питали соборно, има ли что своје у новцу, и сказао да не има. И тако исповједаније имао код Леонтија, и донесел евјашченик причастије таин Христових, јешче в присуствији свих причастио се и препоручио се, что не би заборављен бил на свјатих молитвах и в том сја и преставил". „Казао сам намјеснику и проигумну да очисте ћелију покојног архимандрита и оно хаљина да отресу до далшаго указа Вашеја Екселенцији, и да затворе у ћелији, нека стоји како зановједите нодјелити, или како Вашеја Екселенцији произволеније буде. Рекао сам намјеснику и проигумну да дођу тамо. Данас сам их задржао овде, док смо ово посмотрили и совершили у обшчежителном монастиру Крушедолу 31. марта 1759." Одмах после смрти архим. Никифора 6. априла 1759. „приде" — по наредби Митрополитовој — „у мон. Крушедол Викентиј Попович, архим. шишатовачки, и собра братију на собор и по доволном разговору постави нам Игумена јеромонаха Пахомија. По уставу монастирском најпре в церкви учини заклетву,

по том уручи јему жезл и правленије. Тако и намјесника нареди јеромонаха Никодима. Прочеје служигеље осташе у службах, у којим јесу били. Тако и заклети старци који су и били и проигумен Леонгије, Никодим намјесник, Мојсе.ј јеромонах и Мојсеј Поповић. Тако и оставшеје халине преставлшагосја архим. Никифора поделише братија." Тако је носле смрти Никифорове постао Настојатељем ман. Крушедола: ПахомиЈв СтанојевиК. Родио се у Боки у Банату г. 1716. Књлзи се учио у Н. Саду код неког Саве магистра. Био је ожењен. Са женом је живео 12 година и имао с њоме једног сина, који је живео у Земуну. 20. јануара 1723. руконоложио га је епиекоп бачки Софроније Томашевић у Н. Саду за ђакона, а 29. јуна 1725. у ман. Ковиљу за презвитера. Као световни свештеник служио је 4 го дине у Тителу, а после тога, 25. марта 1729., црими постриг у ман. Ковиљу, одакле после шеснаест година, због несугласице са тамошњим архимандритом Агапијем, дође у ман. Крушедол, 5 ) где је, као што смо видели, постао 1759. игуманом. Нови игуман крушедолски на братској седници од 19. маја и. г. нрочитао је, ио тадањем обичају, братству 40 правила и с њима се тада договорио „за сенокос да се пристарамо добавити момке за коситбу, тако и за новце и за ниве наше, керчевине да оставимо за нас до године за угар, и тако совершисмо." Исте је године произведен отац Пахомије за архимандрита. „6. септембра 1759." читамо у записнику — и пријде Г. Архиеп. и Митроп. Павел Ненадовић у мон. Крушедол са своими придворними, то јест:Госп. Партенијем Павловићем епископом посвешченије, г. Петр протосингел, Јоан архидјакон, Данил и Генадиј придворни, Мојсеј дјакон еп. Паргенија, Г. Павел Ненадовић обшче народни секретар, Захариј канцелист, Марко писар и пребил в монастиру до 8. септембра и на Рождество пресв. богородици служил божественују службу и поставил Пахомија игумена архимандритом обшчежителнаго монастира Крушедола и дјакона поставил из Платичева." Архим. Пахомије није се одликовао великом интелигенцијом и богословском спремом. То се види из ман. инвентара, где пише о 6 ) Види „С. С." 1903. бр. 19. стр. 891.