Српски сион

С тр . 730.

Ш"10кЛ СИОН

"Бг. 24

св. Арх. Синод, што ћу у своје време вис. саб. одбору знања и равнања ради доставити, а и донде мојшм да се припадајућа 6° 0 . камата главници својој прибија. У Карловцима 26. Окт. 1905. на дан св. вел. мученика Димитрија. Георгије Бранковић Арх. Карловачки, Митрополит и Патријарх српски.

Сматрајућп за дужност, да у прослави педесетогодишњице свешт. службовања Његове Светости, иатријарха Георгија Бранковића, као еминентно културној светковини према положају своме достојна удела узмем, радо сам се примио, да дело: „Педесет година свештенства" достављено ми од стране писца у извесном броју примерака, подручним ми и другим школама за школске књижнице и односно појединим врснијим наставницима и пријатељима културног напретка нашег према најбољем нахођењу своме поделим. Достављајући у то име прикључени примерак јављам уједно знања, а по потреби и даљег публшсовања ради, да ћу, одазивајући се стиглим ми позивима, подручно ми наставнпчко особље предводити на поклонење и честитање јубилару, Њ. Светости, и то лицем на св. Николу после св. литургије. Ну наглашујем, да због оскудице у простору (становима итд.) неће бити пробитачно, ако се у сувпше великом броју скупимо. Сасвим је доста, ако учитељство по потпредседницима среских учитељских зборова или њиховим заменицпма буде заступљено. Само молим, да се због потребне опскрбе и евентуално улазнице на забаву свако одмах пријави приређивачком одбору. Место трошка на иут, евентуалне брзојаве итд. мећем на срце свакоме, да се сети Фонда св. Саве, те да за успомену на тај дан скупи ма и најмању своту и пошаље је благајништву српских народно-црквених фондова. А то ће, држим сваки пријатељ и поборник културног напретка нашег учинити, ко прочита ову књигу и размисли о задатку, коме треба да одговори Фонд светог Саве и ко увиђа, да свако усиљавање Његове Светости, које је до сада највећи добротвор с. н. школе, мора остати безуспешно, ако се за одржање тих школа не загреју и најшири слојеви народа нашега. Сви наши народни фондови, којима рукује Саборски Одбор, енархијски административни одбори и црквене општине, да се уз њих додаду сва манастирска добра и епископска и патријаршеска, једва би толико дохотка донели, колико данас трошимо на оно вероисповедних школа, што их имамо. А колико би тек требало, кад бисмо хтели те школе на онај степен подићи, на коме би требале да стоје и када бисмо за целокупни српски народ у митрополији карловачкој вероисповедне школе подићи хтели? Управо осам пута толико! Желити од појединаца, да свима тим потребама доскоче, значи чекати да нам печене шеве у уста долете. А када би народ на сваку душу по једну само круну прилагао годишње, — ето нам дохотка, колико ни сви наши народни фондови не носе данас. Колико бисмо круна могли зарадити, да смо сви само нешто мало вреднији; колико бисмо круна уштедити могли, када бисмо се само оних издатака чували, који нам

А(Ј Г. Р. бр. 162/5.

Пријатељима српске просвете.