Српски сион

О тр . 734.

СРПСКИ сион

Б р. 2б.

*

СВЕШТЕНИЧКЕ И АРХИЈЕРЕЈСНЕ СЛУЖБЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ-

По утврђенок" програму одбора карловачког за прослаку педететогодишњице свештеничке и архијерејеке службе Његове Светости иатријарха српскога Георгија, започета је свечаеост у понедеонмк 5. о. м. у очи ев. Николе бденијем у ев. николајевској — саборној — цркви. На бденију је началствовао високоареосвештени г. епископ будимски Лукијап, уз суделовање г. г. архимандрвта: Анатолија Јанковкћа в Георгија Видицког; протосинђела: Данила Пантелића, Гаврила Ананијева, др. Авгусгина Бошњаковића; игумана: МитроФана Павловића, Сергија Попића, ЈосиФа Јовичића; управвтеља манастирсквх: Нестора Опшићз, Данила Брзаковића; нрогојереја Михаила Вучетића, пароха из Црне баре у Србији и Јеромонаха др. Владимира Димитрвјевића; протођакона Макарија Гаврилова и јерођакона Никанора Чобановића. На бденију оу били арисутни и остала високоореосвештена г. г. епископи. Дрква беше пуна пцбожног народа из Карловаца и са стране. Богословски је кор дивно одговарао на јектенија, а и певци су за певницама били најбољи но.јци — богослови, па и два су припозната и позната иевца нојала и то пречасна г. г. Лукијан Дожудић, архи&андрит маоастира св. Петковице у Мачва и кротојереј Сава Теодоровић, проФесор и катихета земунске вел. реалне гимвазије. Око 7 сахати у вече започела су звона звонитм у свима црквама и прангије ауцати, за које су време мање више све приватне к^ће, а и сва јавна здања у главном сокаку осветљена била. Међу тим су стигли пред двор бакљоноше, којих је било до 120, а међу њима, осим ватрогасаца и новећи број одличаих

грађана и чиновника, ге пошто се аоређаше у редове, заиоче кор богословски исвати химну Пзагове Светосги и то с таком прецизношћу, дн су изненађени били не само они, који су је више пути слушали, него и они — сгранци — који је тада прва пут чуше. По огпевању њ? ном, поздрави Његову Светст г. Душан Милић нредседаик карловачке сраске црквене онштиае и градоаичеоник оввм поздравом: Ваша Светости! Преузвишени Госиодине ! Још само неколико часова пак ће се навршити пола века од оног значајнога дана, када је Ваша Светост обасута благодаћу св. дл т ха ступила у свештенички чин. У дугом низу година свештеничке службе, Ваша је Светост неуморним деловањем у служби Богу, цркви и народу, отаџбини и престолу сгекла признања од најпозванијих фактора св. архијер. синода и Превишњег престола, који су Вашу Светост подигли на достојанетво епископско, а српски народ на сабору од год. 1890. изабрао је Вашу Светост за Митрополита и Архиепископа Карловачког и Патријарха ерпског. Од тог времена па за ових 15 година ми карловачки становници из сопетвеног посматрања, најбољи смо сведоци о патриотичном старању Ваше Светости око уре^ења народно-црквених одношаја Митрополије Карловачке, а од тог времена смо подједно и најбољи сведоци и ревном настојању Ваше Светости око утемељења и напређења нашег истина маленог али у новијој повесници српског народа значајног града, те приликом 50-то годиш-