Српски сион

Б р . 25.

СРШЖИ

сион

Стр. 735.

њице свештеничке и архијерејске службе Ваше Светости, испуњени осећајима ду боко поштованим према узвишеној особи Ваше Светости, а у знак синовске љубави и оданости и тспле захвалности за сва она многобројна племенита дела која је Ваша Светост овоградском становништву досада указала, кличемо из дубине душе: Да живи Взегова Светост Преузвишени Господин Георгије Бранковић српски патријарх! На овај је поздрав Његова Светост иатријарах у главном ово одговорио: Драги моји Карловчани! Хвала вам на тој љубави, коју сте и овом приликом показали према мени. Хвала на труду, ког сте уложили око приређивања ове свечаности. Хвала на изјавама оданости, које ми на уста вашега говорнвка изјависте. Хвала вам на свему том, а нарочито на искрености, којом учествујете у прослави недесетогодишњице мојега свештениковања. А кад вам на свему том кажем хвала, морам одмах исказати и радост евоју што видим, да сте добрим нутем ношли, да добрим путем идете, па вас молим, да се тога пута и одсада држите, па се не ћете кајати. Ја вам могу то рећи данас, кад сам по милости Божјој дочекао ове године, могу вам реЈш као старац, који је у животу свом стекао много искуства, да добрим путем ходите: држите се своје свете цркве, своје црквене јерархије, поштујте и чувајте своје, који су то својчм животом, радом и делима заслужили, а немојте се новодити за речима, које вас одводе са правога пута хришћанске науке, правога родољубља и домољубља. . . А можете бити уверени, да вам ово говорим из искревога срца, јер знате, да сам се трудио, колико сам могао за ово неколико година овде, да допринесем и ја који камичак за нашу заједничку зграду, на подизање овпга свима нам подједнако милога града, на потпомагање наше сиротиње, јер смо сви браћа по Господу, по крви и колену. Још вам једном најискреније захваљујем и благосиљам вас као своју децу

духовну и желим, да свако од вас дочека моја лета у здрављу и задовољству, па и кад мене више не буде, да ме се сећате, како смо у међусобној љубави заједно делили добре и зле удесе овога жњ вота, а све за свету цркву нашу и народ нагн, за престо и домовину. За тим је одсвирала војничка баада петроварадинске пуковније бр. 70. познатом својом прецизношћу једну пијесу, а по свршетку њеном отпева кор карловачке гимнази]е св. Савску песму. Како је тиме исцрпљен био нрограм тога вечера, одсвирала је банда још неколико пијеса, и бакљоноше се упутише одређеном месту за угашење бакљи. * * * На св. Николу у 6 сахати из јутра почеше звона звонити на свима црквама уз пуцњаву прангија. Војена ]е музика нред двором одсвирала неколико пијеса. У 8 сахати, искупило се многобројно свештенство оба реда и повећи број световњака у дворској — синодској — дворани, да буду присутни нри предавању ВВеговој Светости узвишеног ордена великог крста Леополдовог, што га је у очи св. Николе донео кр. одсечни саветник уг. министарства велеможни г. Павле Јовановић. ЕВегова Светост натријарах Георгије стуиивгаи у дворану са свима, преосвештеним г. г. епископима у најсвечанијем оделу, буде поздрављен са вишекратним : Живео !, те стаде на узвишено место — трон —, а око њега се поређаше г. г. епископи. У том уђе у дворану изасланик г. Јовановић, те поклонивши се Његовој Светости рече му, како је Његово Величанство наш премилостиви господар и краљ Фрања Јосиф I. приликом Ваше прославе 50. годишњице свештеничке и архијерејске службе благоизволело одликовати Вас узвишеним орденом великог крста Леополдовог уз превишње своје ручпо писмо, ког имам част Вашој Светости предати. Предавши га ЕБеговој Свегости патријарху, он га отвори, те нрочита га прво на мађарском а по том на српском језику, које гласи;