Српски сион

Стр. 756. СРПСКИ СИОН

их је, који ту милоот од Бога имају, да могу 50 годишњицу свећенићке службе славити. Будвте увјерени Баша Светосги, да су сви нлеменито мислећи људи искрени дионици Ваше радости. Светост је Ваша кроз ово вријеме пуно добра чинвла на корист цркве и државе Доброчинства Ваша спомињат ће народ док је свијета и вијека. Достојно и правнедно је, што се је толи силан народ са свијух страеа у кући Божјој сакуиио, да се с јубиларом Богу захвали, што га је до овог часа тако очински благословио. Творац небески дао, да Његова Све тост по заговору св. Николаја у чврстом здразљу и дијамантни јубилеј свећеничке службе славити изнемогве, цркви на ко рист и цијелому народу нашему на епас. Живио јубилар Његова Светост! Цосле кратке отпсчивке, устаде прота ст. бечејски Јован Борота, који у својој здравици од прилике рече, како се после толиких лепих смишљених и одушевљених здравица, он не би усудио устати и } ста отворити, да га на то не позива прека дужност. Ја сам — рече — свештеник оне епархије, у којој се љуљала колевка Ваше Светости; ја сам прота онога округа, у ком сге Ваша Свегост прве године евоје свештеначке службе прозели и напослетку ја сам члан оне конзис^орије, које сте Ваше Светости толико година угледан и вредан члан били. Према томе мислим да ми је дужност свега тога сетити се и томе сећању овде овом приликом свога израза дати. Од 50 година службе Ваше Светости провели сте — рече — свети иатријарше више од половине, — 27 година — у редовима оног свештенства, коме ја приаадам, упознали сте се са т^гобама службе свештеаичке и теретом жизота свештеничког. У тим редовима провелисте најлеаше дане као искрен друг и љубљен старешина своје браће у Христу и равне Вам и п< тчињене. У тим редовима ноказалисте врлине ума, духа и срца, које су Вас ослособиле за виши положај у цркви. А када сте узвишени на први престо у Карловачкој ми-

Бр . 2ђ.

трополији, не заборависте на терете свештеничког живога и сетисте се најљуће ране у тше животу не обскрбљеннх свештеничких породица после смрти њихових ранитеља, те даном приликом постарасте се и ироведосте да се на ту рану згодан мелем иривије. Осигураете породици српског свештеника парче хлеба, те уолед тога олакшасте свештенику да у самртном ча^у очи своје лакше заклоиити може. Тиме задужисте свештенство ове ми трополије на хвалу и признање, које ће прелазити са једног покољења на друго. Када сте сели на престо сриског Митрополита, тај догађај поздравише Вам приЈатеља с радошћу, противници примише зебњом, а велика већинаостаде равнодушна. Данас после 15 година, може се без претеривања рећи, да сте својим делима пријатеље задивили, равнодушне усхитили, а аоштене иротивнике разоружали, своје претходнике засенили, а п >следницима отештала Ваша Светост не велим престићи, него само и достићи. Имајући та дела пред очима, ја се молим Богу да продужи дане живота Вагае Светости, а уверен сам да ће дани иапуњееи бити новим и још сјајнијам делима на славу Ваше Светости, на украс цркве и корист српског народа. Низ здравица Њгговој Светости заврпшо је председник приређивачког одбора за прославу прота Јован ВучковиЛ , који устајући рече да не устаје ни као свештеник, ни као ректор богословије, него устаје по жељи другова својих у одбору који је од великог дела Срба карловачких изаслан да се побрине око тога, како би се у име њихово на овај свечан дан, ма и најекромнији начин, дало видљива знака њихове љубави, привржености и благодарности првом гра^анину, данас већ и почасном грађанину, њихова града. Говорник жали што је тај одбор имао њега з-г председника, јер да је на том месту био ко други, била би свакако и данашња свечаност сјајнија, а то би он желио и ако зна да је жел>а Његове Свешосши далеко била од сваке славе и прослављања, а кад се