Српски сион

Бг. 25

СРПСКИ СИОН

Ста. 737.

Ово је одликовање — рече г. епископ Мирон — наш једногласни и једнодушни закључак, ког смо овде забиљежили, те предаде му га, који гласи: Ђаша Свешости Преузвишени Госиодине! У благодарности спрам преблагог Творца, који равна судбом христољубивог народа ерпског и који је Вашу Светост поставио за. првопрестолника овопределне наше православне српске Митрополије и за Патријарха српског, са срцем пуним најискренијег привнања за свако добро дело, које је Ваша Светост, за славу Бога, за добро цркве и за корист народа замислила, потпомогла и извела са најтоплијом захвалношћу за велике подвиге и жртве Ваше Светости за духовну просвету у цркви нашој и народу, који је Ваша Светост крунисала презнаменитим делом подизања православног српског богословског семинара уз богословско училиште у Карловцима, приступају данас о дану Ваше Богом благословене педесетогодишње службе свештеничке пред Вашу Светост, у Христу браћа Ваша, епископи целе Митрополије наше, пред престо првопрестолника својега поздрављајући Вашој Светости дан ретке славе. Бог, који је благом десницом својом водио Светост Вашу кроз све дане живота и службе, који је Светост Вашу довео на престо патријарашки, који је био штит и помоћ Вашој Светости у свакој прилици и на сваком делу, Он нек и у напредак не ускрати Светости Вашој милости своје велике. А да би и ми на данашњи дан и на видљив начин пред црквом и народом засведочили љубав нашу братску спрам Ваше Светости и благодарност нашу српску за велика и добра дела Ваше Светости, једнодушно Вас молимо, да нзволите као заслужан првосвештеник наш украсити главу сзоју белом панакамилавком, коју Вашој Светости као дар љубави и благодарности наше поднашамо. У Карловцима у очи св, оца Николаја 1905. М и р о н с. р. епискои пакрачки. М 1 X Л И Л 1> с. р. Еп. д. г. карловачки. Г а в р и л о с. р. епископ вршачки. Л у к и ј а н с. р. епископ будимски. Митрофан с. р. епископ бачки. Георгије с. р. Епископ темишварски. Загим метнуше Бзеговој Светости патријарху на главу белу панакамилавку, на којој сјаје брилијантски крст г. г. епископи Лукијан и Георгије. Његова Светост патријарах захваливши се на том ретком одликовању — рече, — да се њему у толико више радује, што је оно учињено из признања досадашњег његовога рада од њих, који су сви његов рукосад. и он је уверен о њиховој оданости и једнодушности, чему за доказ може нослужити и наш досадашњи рад. Истина рече — да се не можемо иохвалити са особитим резултатима нашега рада, ал' се радујем што видим, да је на боље пошло и да ће доћи време кад ће се увидети, да је наш рад увек смерао на добро наше цркве и народа, а особито се радујем и веселим, што је Његово Величанство благоизволело одобрити наш рад, што ће нас и у будуће соколити да у досадашњем правцу радимо. Пожеливши и г. г. епископима да и они дочекају, да прославе у здрављу своју иедесетогодишњицу свешгеничке и архијерејске службе, пољуби се са свима, пошто су га сва г. г. епископи нрво пољубили у руку. Овај је призор био веома дирљив, и присутни су у глас извикнули у неколико пути : Живели, а по неки су рекли, помислили и пожелили, да така љубав и слога у свему узвлада међу њима, што ће од неоцењене користи бити и по цркву и ио народ. Кад је Његова Светош , украшена необично високим одличјем Краљевске милости